RTRS navodi da su pripadnici muslimanske vojske u zoru 23. jula 1992. godine napali 11 sela Jabuke, paleći i ubijajući sve pred sobom. Masakrirana su 43 civila, među kojima i starci, žene i deca, a najmlađa žrtva je bio trinaestogodišnji Novo Elez.
Jedan od svedoka Neđo Mastilo, kome su ubijeni brat, rođaci i komšije, kaže da se pokušava nametnuti priča da je u Jabuci stradalo vojno sposobno stanovništvo.
„Jesu li starice Milka Kovač i Kosa Simović — jedna nepokretna, druga slepa, koje su zapaljene u kolibi, mogle da pruže otpor i jesu li bile vojno sposobne? Zatim, bračni par Milovan i Marija Skakavac, po 80 godina, ubili ih u žbunju u koje su se sakrili, pa bračni par Miloš i Anđelka Trivun, ubijeni na kućnom pragu, bračni par Ostoja i Sofija Ćosović, isto na kućnom pragu, pa Miloš Vuković, koji je prošao sve ofanzive u Drugom svetskom ratu, Sutjesku i Sremski front, doneo sva moguća odlikovanja i ubijen na kućnom pragu“, kazao je Mastilo.
On je istakao da su preživeli Jabučani razočarani radom pravosudnih institucija u Republici Srpskoj i BiH koje decenijama bezuspešno vode ovaj slučaj.
„Svake godine na današnji dan ponavljamo istu priču, a ništa se ne preduzima. Jabuka je ’stavljena pod tepih‘ i čeka se da svedoci jednostavno pomru. S druge strane, i počinioci zločina su većinom pomrli, ostalo je još par njih koji su bili na komandnim mestima“, rekao je Mastilo.
