Idemo na Mars!

Projekat Međunarodne svemirske stanice (MSS), koja predstavlja partnerstvo Rusije, SAD, EU, Japana i Kanade, planiran je da se okonča 2024. godine kada će letelica biti oborena u more.

Izgradnja MSS počela je 1998. godine, kada je lansiran ruski modul „Zarja“. Njen poslednji veći deo, „Modul alfa magnetski spektometar“, donet je u maju 2011. godine na američkom spejs-šatlu Endevor kome je to bila 25. i poslednja misija.

U martu prošle godine direktor „Roskosmosa“ Igor Komarov potvrdio je da će MSS nastaviti svoja naučna istraživanja do 2024. godine i otkrio je da SAD i Rusija vode razgovore o nasledniku tog međunarodnog projekta.

„’Roskosmos‘ i NASA će raditi na projektu buduće orbitalne stanice“, izjavio je Komarov.

„To će biti otvoreni projekat i u njemu neće učestvovati samo trenutni učesnici MSS. Projekat će biti otvoren za sve zainteresovane da se pridruže“, prenele su ruske „Vesti“ izjavu Komarova.

Administrator NASA Čarls Bolden rekao je da bi zemlje mogle da sarađuju na misiji putovanja na Mars.

„Pravac naše saradnje je Mars. Razmatramo kako najbolje da upotrebimo resurse, finansije, odredimo vremenske okvire i kako da koordinišemo naše napore tako da se aktivnosti ne dupliraju“, izjavio je Bolden.

Nekoliko rovera i orbitera trenutno proučavaju Mars. Poslednji je „Egzo Mars“, zajednička misija „Roskosmosa“ i Evropske svemirske agencije, koji je lansiran sa kosmodroma Bajkonur u martu 2016. godine. Međutim, ljudska misija planirana je da krene najranije tridesetih godina ovog veka.

U julu 2015. godine Vilijam Gerštenmajer, pomoćnik administratora za ljudska istraživanja i operacije NASA, izjavio je da političke nesuglasice između Vašingtona i Moskve ne bi trebalo da utiču na programe istraživanja svemira.

„Mi veoma zavisimo jedni od drugih“ u projektu MSS i misije kontrolnih centara u Moskvi i Hjustonu se nalaze u svakodnevnom kontaktu, dodao je Gerštenmajer.

U utorak je Anatolij Zak, autor portala „Russian Space Web “, predstavio nekoliko opcija koje se razmatraju u članku za „Popular mehaniks“.

Zak je otkrio da američke svemirske kompanije, kao što su „Boing“ i „Lokhid Martin“, rade sa ruskim kolegama iz svemirske industrije „RSC Energija" i „GKNPT Hruničev“ na osmišljavanju strategije misije.

Nekoliko strategija koje se razmatraju pretpostavljaju stvaranje međunarodnih „staništa“ u cislunarnom prostoru u blizini Meseca.

Te baze „mogle bi da posluže kao platforma za istraživanje našeg prirodnog satelita i odskočna daska za misije na asteroide, pa čak i na Mars“, napisao je Zak.

​„Čini se da dve strane shvataju zašto su potrebne jedna drugoj i kako da zajedno uklapaju delove. Sa svoje strane Rusi su usavršili razvoj i operaciju svemirskih modula u kojima može da boravi posada i obezbedi pogon za nekoliko godina. Ispostavilo se da je upravo to ono što može da upotrebi SAD. Takvo stanište moglo bi proširiti zapreminu pogodnu za stanovanje za posadu ’Oriona‘ van skučenog jednosobnog odeljka komandnog modula broda, proširujući mogućnosti za misije.“

Na konferenciji za istraživanje i razvoj MSS u San Dijegu prošle nedelje, Vilijam Gerštenmajer iz NASA potvrdio je Zaku da se misije u blizini Meseca razmatraju kao oslonac za buduće misije sa ljudskom posadom na Mars.

„Nemojte da je smatrate svemirskom stanicom oko Meseca. Gledajte na nju kao na početak Marsovog tranzitnog sistema“, istakao je Gerštenmajer.

NASA planira da lansira svemirski brod „Orion“ dvadesetih godina 21. veka kada će astronauti krenuti u istraživanje asteroida. NASA se nada da će Mars ljudima biti dostižan tridesetih godina ovog veka.

Na MSS se vrše istraživanja kako bi se shvatilo kako da se zaštiti ljudsko telo na duži period u svemiru, što će biti potrebno za misiju na Mars.

U martu 2016. godine američki astronaut Skot Keli i ruski kosmonaut Mihail Kornijenko sleteli su u Kazahstan nakon što su proveli rekordnih 340 dana u svemiru na MSS.

Jedno posebno istraživanje projekta tokom „Jednogodišnje misije“ ispitivalo je promene do kojih dolazi kada se telesne tečnosti kreću kroz telo u bestežinskom stanju, što može da izazove pritisak na glavu, slično onome što doživljava osoba kada stoji na glavi.