„Stvari treba nazivati svojim imenima. A one se nazivaju ovako — približavanje infrastrukture NATO-a ruskoj granici. Čini mi se da upravo ovo u NATO-u otvoreno i jasno govore ove godine. To jest, oni su izmislili rusku pretnju i žele da se ovoj pretnji suprotstave. Mi ne vidimo ni primer ruske pretnje, ni konkretne i realne ciljeve koje bi oni postavili za suprotstavljanje ovoj pretnji. Iskreno govoreći, to niko tako ne vidi“, rekla je Zaharova u intervjuu za agenciju Sputnjik.
Prema rečima Zaharove, „uporedo, vidimo da postoji realna pretnja od pojava kao što su međunarodni terorizam, organizovani kriminal, prirodne katastrofe, na kojima treba raditi i koje imaju potencijala za realnu međunarodnu saradnju“.
Na poslednjem samitu NATO-a u Varšavi doneta je odluka o nečuvenom jačanju istočnog krila saveza. NATO namerava da već 2017. godine postavi u baltičkim zemljama i Poljskoj četiri multinacionalna bataljona. Stalni predstavnik Rusije u NATO-u Aleksandar Gruško izjavio je da odluke NATO-a pretvaraju istočnoevropske države u poligon za vojne misije i time se u odnosu na Rusiju uvodi vojna dimenzija. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ranije je izjavio da Rusija ne želi da bude uvučena u nametnuti sukob sa SAD, NATO i EU i da će u svim okolnostima osigurati bezbednost kako same zemlje, tako i svojih građana.
O Siriji
Moskva i Vašington rade na povećanju efikasnosti bilateralne saradnje u oblasti rešenja sirijskog sukoba, izjavila je Zaharova, odgovarajući na pitanje o kakvom „domaćem zadatku“ su razgovarali ministar Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri nakon razgovora u Moskvi.
„Pretpostavljamo da bi pristup trebalo da bude temeljen na međunarodnom pravnom okviru koji se zasniva na Ženevskom saopštenju, svim rezolucijama Saveta bezbednosti UN i odlukama Međunarodne grupe za podršku Siriji. Ali naravno, moraj da se izgradi tako da taj posao ide dinamičnije i efikasnije, da se proces ne usporava, već da ide napred“, rekla je Zaharova u intervjuu za Sputnjik.
Moskva je dala Vašingtonu niz predloga za koordinaciju zajedničke borbe protiv terorizma u Siriji i svi oni ostaju na snazi, istakla je Zaharova.
„To nisu samo naša očekivanja, već predlozi koje smo dali veoma davno. Polazimo od toga i možemo da vidimo prema akcijama i koracima koje preduzima američki državni sekretar da niz zdravih snaga u Vašingtonu zaista shvata potrebu za zajedničkom akcijom. Istovremeno, mi takođe vidimo da postoji i druga grupa u Vašingtonu koja, očigledno, ne shvata do kraja takvu potrebu ili smatra da saradnja sa Rusijom nije prioritet“, rekla je Zaharova odgovarajući na pitanje da li postoje neke promene u stavu SAD za rešenje u Siriji nakon prošlonedeljnog sastanka Sergeja Lavrova i Džona Kerija.
Prema rečima Zaharove, svi ruski predlozi ostaju na snazi. „I mi ćemo nastaviti da radimo po njima. Mislimo da će to biti veoma perspektivno i da će dati efikasan doprinos za stabilizaciju situacije u toj zemlji“, dodala je ona.
Svrgavanje vlasti u Turskoj dovelo bi do veće destabilizacije u regionu
Negativno razvijanje scenarija svrgavanja sa vlasti legalne vlade u Turskoj dovelo bi i do tragedije unutar zemlje i do destabilizacije u regionu, rekla je Zaharova i naglasila da NATO nije upozorio na potencijalnu pretnju jednog člana saveza, baveći se zamišljenom ruskom pretnjom.
Ona je skrenula pažnju na to da su se događaji u Turskoj koja je „veliki i veoma aktivan“ član NATO-a, desili nedelju dana nakon samita alijanse u Varšavi.
„Postavlja se pitanje: gde je bio pakt nedelju dana pre toga, kada je održan samit. Najveća vojno-politička struktura koja ima sva sredstva za rad na temu bezbednosti nije rekla ni reči o tome šta bi moglo da ugrožava ne samo bezbednost Turske, već i bezbednost u regionu“, istakla je Zaharova.
Ona je dodala da bi „negativan razvoj scenarija za svrgavanje legitimne vlade dovelo do tragedije kako unutar Turske, tako i većoj destabilizaciji u regionu.“
„Gde je bio NATO? On se bavio zamišljenom ruskom pretnjom. Snobovski, ne videći sve ostalo i koncentrišući se na neku imaginarnu pretnju koju su sami izmislili, a onda sami odlučili da joj se suprotstave. To je klasičan primer lažne orijentacije Severnoatlantskog pakta u borbi protiv pretnji“, naglasila je predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Situacija u Turskoj, gde je prošle nedelje pokušan vojni puč, i dalje je nestabilna i oni državljani Rusije koji žele da posete ovu zemlju, moraju da shvate postojeće rizike, izjavila je Zaharova za Sputnjik.
Ona je istakla da su i pre nedavnih događaja u Turskoj u Moskvi govorili da „uklanjanjem političkih prepreka, uključujući i turističku razmenu, polazimo od dve osnovne stvari — da Turska osigura bezbednost ruskih državljana i razumevanje toga da svaki državljanin Rusije treba da odmeri situaciju i donese odgovornu odluku odlazeći u zemlju u kojoj postoji opasnost od terorističkih napada i napada ekstremista.“
„Nedavna dešavanja u Turskoj učvrstili su nas u ovoj oceni i potrebi da istrajno dovedemo ovaj stav do ruskih građana. Tamo je nestabilna situacija. Još uvek nema reči o potpunom smirivanju situacije u Turskoj. Državljani Rusije koji odluče da putuju u tu zemlju treba da shvate i prihvate rizike na koje sami sebe osuđuju“, naglasila je Zaharova.
