„Pokušaj vojnog puča od strane grupe vojnika prošle nedelje je doživeo neuspeh, ali zato drugi puč — ovog puta od strane Erdogana — dobija na snazi. Žrtve postaju oni koji se ne slažu sa autoritarnom vladavinom turskog predsednika“, navodi britanski „Telegraf“.
List podseća da je Turska za NATO uvek predstavljala posebnu vrednost. Od vremena Hladnog rata sa SSSR-om tamo su se nalazile vojne baze i nuklearno oružje. Za vreme i nakon vojnih akcija u Avganistanu, Iraku i Siriji turska odskočna daska je bila važna zbog geografskog položaja.
Bez obzira na sve to u Vašingtonu su nakon neuspešnog vojnog udara saopštili da Turska može biti isključena iz Severnoatlantske alijanse. To jasno pokazuje koliko su pogoršani odnosi Ankare sa njenim zapadnim partnerima.
Poslednjih nekoliko dana u Turskoj su u toku masovne čistke neistomišljenika. Nakon 8.000 uhapšenih i otpuštenih iz vojske, policije i državnih ustanova, pod udarom su se našli radnici iz sfere obrazovanja.
Više od 15.000 ljudi je otpušteno sa fakulteta zbog navodne veze sa Fehtulahom Gulenom, turskim opozicionarom koji živi u SAD. Upravo njega Erdogan optužuje za organizaciju nereda i od Vašingtona traži njegovo izručenje.
Kao odgovor na to državni sekretar SAD Džon Keri je upozorio Ankaru da je mogu isključiti iz NATO-a ako vlasti ne prekinu masovni progon opozicije i njenih simpatizera. Članstvo u Alijansi podrazumeva poštovanje određenih demokratskih procedura i Vašington je obećao da će pažljivo pratiti razvoj situacije u Turskoj.
Osim toga, zabrinutost kod saveznika izazivaju i želja Erdogana da islamizuje zemlju i njegovo flertovanje sa radikalnim islamistima u Siriji.
„Ako on nastavi islamsku politiku, NATO-u ništa drugo neće ostaviti osim da se oslobodi od problematičnog saveznika“, zaključuje list.
