U formiranju liste korišćeni su apsekti poput toga koliko su vojsci dostupni nacionalni resursi, koliku podršku političke vlasti uživa i ima li mogućnost sprovođenja testova naoružanja u realnim uslovima.
Rusija
Nakon Hladnog rata, ruska vojska je prošla težak period transformacije, međutim uspela je da obezbedi dostupnost resursa. U uslovima ekonomskog rasta vojska je dobila izuzetno visok priliv investicija, a reforme elitnih jedinica doprinele su sprovođenju dve izuzetno važne operacije — u Čečeniji i Južnoj Osetiji.
U budućnosti se kopnena vojska može suočiti sa problemima vezanim za napredak tehnologije, ali glavna prednost i dalje ostaje ista — broj vojnika i psihološka snaga.
SAD
Američka vojska će uspeti da održi status najmoćnijih kopnenih snaga. Visoka borbena gotovost će se obezbeđivati zbog razvijenog sistema inovativnosti.
Pored toga, američka vojska je i dalje „u formi“, jer se bori protiv terorista u Iraku i Avganistanu već 15 godina, što je ujedno i najduži period vođenja konstantnih borbenih dejstava još od indijskih ratova.
Istovremeno, konstantne tenzije sa sobom vuku i puno pretnji, jer bi američka vojska mogla da se izmori zbog konstantnog ratovanja.
Kina
Kao i SAD, kopnena vojska Kine čini osnov, zajedno sa mornaricom. Nakon što je Kina postala jedna od najbogatijih zemalja sa najdinamičnijim ekonomskim rastom, vojska je počela rapidno da napreduje.
Glavna prednost je i dalje njena brojnost, dok je najveća mana kineske vojske nedostatak iskustva, s obzirom na to da je poslednji put ratovala u kinesko-vijetnamskom ratu 1979. godine.
Indija
Indija, za razliku od Kine, ima dosta iskustva u vođenju ratova, imajući u vidu situaciju u Kašmiru.
Nedostaci indijske armije su uglavnom vezani za tehnološki aspekt, međutim Indija pokušava da to nadomesti kupovinom naoružanja od Rusije, SAD, Evrope i Izraela, iako je u perspektivi neophodno sprovođenje daleko više inovativnih projekata.
Francuska
„Nešenel interest“ smatra da će Francuska do 2030. godine imati najjaču vojsku u Evropi, kao i da će zadobiti kontrolu nad celokupnim vojnim aparatom Starog kontinenta.
Uporedo sa jakim kopnenim snagama, glavna prednost je ta što francuska vojska ima snažnu podršku u političkoj eliti, pa samim tim obezbeđuje visoke investicije.
