Da li su i koliko ratom pogođene one žene koje oružani sukob nisu direktno osetile na svojoj koži, Sputnjik je pokušao da sazna na licu mesta.
74.000 udovica
Prema podacima Sirijskog dokumentarnog centra, više od 74.000 žena je izgubilo muževe. Među njima je i 50.000 majki. Ovo su samo zvanični podaci o žrtvama, ali nažalost postoje i nezvanične cifre koje su mnogo veće.
كاريكاتير| بمناسبة عيد الأم…يجسد صمود سوريا رغم كل الالم التي تعرضت لهhttps://t.co/qGM5tn0r14 pic.twitter.com/HrvktZQRCY
— Beirutpress (@Beirut_Press) March 21, 2016
Vrlo retko, žena može samostalno da obezbedi sebi sredstva za život. Kao i u mnogim drugim istočnjačkim kulturama, muškarac je taj koji donosi novac porodici. Zato je okolnost da je ovako mnogo žena ostalo bez muževa bitna i tužna, jer je pitanje kako će one sad prehraniti sebe i decu.
Radi da bi lečila kćerku od leukemije
Alija, koja studira i sada je na drugoj godini univerziteta, za Sputnjik kaže da je morala da napusti svoj dom u provinciji Damask kako bi zaradila novac za lečenje svoje kćerke koja boluje od leukemije.
#سوريا#كاريكاتير أبو يوسف pic.twitter.com/aOA3mC7G5f
— شهاب ShehabAgency (@ShehabAgency) May 21, 2016
„Moj muž je bio oficir u sirijskoj vojsci. On je poginuo u provinciji Homs. Zato sada ja moram da radim u drugom gradu kako bih zaradila novac za lečenje svog deteta. Uz to, studiram“, kaže Alija.
Njeno mesto jeste uz šporet, ali ne u svojoj kući
Um Hazem — što znači „majka Hazema“ (tako se u arapskom svetu obraćaju ženama u godinama, nazivaju ih majkama njihovih najstarijih sinova), potiče iz grada Homsa i radi u malom restoranu kao kuvarica u Damasku.
„Došla sam ovde pre tri godine kako bih, kao i druge izbeglice, našla posao. Moj muž je poginuo tokom terorističkog napada. U međuvremenu sam naučila da radim apsolutno sve u kuhinji“, kaže Um Hazem.
#كاريكاتير ناصر الجعفري — الإثنين 4/4/2016#الغد #سوريا #العراق #فلسطين@naserjafari pic.twitter.com/Q5UZQA8PhI
— جريدة الغد (@AlghadNews) April 3, 2016
Um Mahmud, koja radi kao glavna kuvarica, odbila je da govori o teškoćama i svemu što je nju zadesilo nakon što je izgubila muža. Takođe, „trbuhom za kruhom“ ona je došla u Damask. Sa velikim ponosom i iskrenim osmehom govori o svojim koleginicama — vrsnim kuvaricama koje „mogu da spreme sve što poželite od lokalnih jela“.
Njen je muž preživeo, ali…
Um Mustafa je starija žena. Njen muž nije poginuo, ali je ostao bez noge tokom minobacačkog napada terorista.
„Pomoć koju dobija moj muž je tako mala da ne možemo da dočekamo kraj meseca. Zato moram da radim i pomažem mu da bismo prehranili našu porodicu“, kaže Um Mustafa koja prodaje odeću na jednom od lokalnih bazara.
Učiću zbog svoje dece
Umajima — majka četvoro dece, ne ume ni da čita ni da piše, što značajno otežava dobijanje dobrog posla. Ona ipak ne vidi veliki problem u tome.
„Bila sam jako mlada kada sam se udala. Zato nisam mogla da završim školovanje. Moj muž je poginuo u borbama za Alep. To me je nateralo da čvrsto rešim i nastavim obrazovanje. Moram da naučim dobro da čitam i pišem kako bih mogla da pomažem svojoj deci“, kaže Umajima.
كاريكاتير#سوريا و #العراق والالم مستمر.. بسبب عصابات الخميني#الفلوجة#رمضان
— علي القاضي (@al7akm11) June 10, 2016
#مسابقه_الوليد_شفاه_الله_5 pic.twitter.com/fh6umiluvC
Ona sada radi kao dadilja i kako-tako, od novca koji zaradi, može da hrani svoju decu.
„Deca i ja, nakon pogibije njihovog oca, sada prolazimo kroz jako težak period“, kaže Umajima.