Darko Trifunović sa Fakulteta za bezbednost kaže da su posle masakra u Parizu u novembru prošle godine i bezbednjaci iz Srbije upozoravali kolege iz Francuske na novi napad. To je bila očekivana stvar, pre svega zato što, kako za Sputnjik ističe Trifunović, Francuska ima agresivnu spoljnu politiku, a unutrašnja je nešto sasvim drugo, a to je slučaj i sa drugim zemljama Zapada.
„Oni su i te kako agresivni u svojoj spoljnoj politici, a kada treba da se pokažu tamo gde se bori protiv terora i terorizma, ne odrade svoj deo posla. U Parizu, ali i u Briselu u ovom trenutku deluje skoro 30 terorističkih organizacija, govorimo samo o tim gradovima. Od manjih, koje deluju na severu Afrike, do globalnih Al Kaide i DAEŠ-a. Puštali su ih u zemlju bez ikakve kontrole, oni su iskoristili lošu ekonomsku situaciju i ratne zone da se ubace i u Evropu“, objašnjava ovaj ekspert.
On dodaje da se slična stvar dešava i u Americi, zbog čega predsednički kandidat Donald Tramp ističe da Barak Obama, kao i predsednik Francuske Fransoa Oland ne žele da zlo nazovu pravim imenom.
„Ovo je rat, teroristi su vojnici bez uniforme, njihova vojska deluje u srcu Evrope i ceo svet želi da uvuče u zonu straha, a nereagovanje zapadnih zemalja po tom pitanju mi smo imali prilike da vidimo u Bosni i na Kosovu i Metohiji“, navodi Trifunović.
On podseća da su zapadne zemlje te iste mudžahedine i teroriste nazivale borcima za slobodu, a „sada se to Evropi vraća kao bumerang“.
„Oni nisu shvatili zašto su mudžahedini došli u Bosnu i na Kosovo i zašto su ratujući tamo, uzvikujući ’Alahu ahbar‘ zapravo slali poruke njima, a ne nama. Guranje problema pod tepih dovelo je do ove situacije da ne znaju šta da rade. Verovatno će sada morati da primene nepopularne mere, da te ljude vraćaju tamo odakle su došli“, kaže Trifunović.
Upitan kako je moguće da napadač nije bio pod sumnjom bezbednosnih službi, a ima dosije u policiji, i kako je moguće da nacionalni praznik 14. juli nije prepoznat kao dan u kome bi moglo da dođe do napada, Trifunović kaže da je problem i u francuskom zakonodavstvu koje ne želi da prepozna opasnost.
Slična situacija, ocenjuje on, mogla je da se desi i u Srbiji, zato što naši zakoni, kao i francuski, njihove organizacije ne prepoznaju kao kriminalno-terorističke.
„Očigledno je da njihove službe nisu odradile deo posle, kao ni srpske, nisu dostavile adekvatne izveštaje zakonodavcima, kako bi se protiv terorista primenile odgovarajuće mere. Ako dozvolimo da to sve prođe mimo nas, ako sada neko u Srbiji likuje nad tim, rizikujemo. Srbija jeste na meti islamskih fundamentalista. I našu decu neko radikalizuje i šalje u Siriju, možemo da očekujemo da se slične stvari dešavaju i kod nas. Dok dajem ovu izjavu, vehabije radikalizuju naše Rome usred Beograda“, tvrdi Trifunović.
I Milan Pašanski iz Foruma za međunarodnu bezbednost i terorizam, smatra da je napad u Nici očekivan. On je tokom Evropskog prvenstva u fudbalu više puta upozoravao na mogući napad, jer, podseća, teroristi traže planetarni publicitet. Teroristi u Francuskoj očigledno imaju veliko uporište, ali ne treba isključiti mogućnost da se ovakvim operacijama upravlja iz jednog centra, kaže Pašanski.
„Generalno, ta centrala donosi nekakav širi plan, možda čak i za godinu dana, ali zbog problema sa komunikacijom, nadzora tehničkih uređaja, spoljne naredbe ne postoje. Oni momentalno na terenu donose odluke, tamo gde može da prođe kaže se — idemo… Naravno da je nacionalni praznik Francuske prioritet, to se ne propušta“, kaže Pašanski.
On dodaje da je logika terorizma takva da se istovremeno isprobavaju napadi na više mesta, ali i da postoje prioritetne zemlje kojima teroristi žele da se osvete, zato Francuska, ali i druge evropske zemlje, pre svega Velika Britanija, moraju da budu na oprezu, zaključuje Pašanski.
