Kako stoji u dokumentu koji je predstavila ministarka odbrane Ursula fon der Lejen, Nemačka se obavezala da će preuzeti veću ulogu u globalnoj bezbednosti, preduzeti inicijativu u budućoj vojnoj saradnji, ali i pomoći u svim sadašnjim i budućim humanitarnim i bezbednosnim izazovima.
Međutim, ovaj dokument je izašao na svetlost dana svega dve nedelje pošto je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini predstavila globalnu strategiju Unije za bezbednost, stoga se postavlja pitanje teži li Nemačka ka tome da se izdigne iznad EU.
Politički analitičar Dušan Proroković tvrdi da Nemačka nema tu tendenciju, s obzirom da su u tom dokumentu izneti stavovi koje je Berlin zastupao i prethodnih godina, a tiču se jačanja EU, kako politički, tako i vojno.
„Nemačka je četvrta svetska ekonomija. Međutim, njena politička moć drastično kaska. Berlin na ovakav način želi da zauzme jednu novu poziciju kako bi svoj ekonomski status materijalizovao kroz povećanje vojne i političke moći. Koliko će uspeti, ostaje da se vidi, jer će sve umnogome zavisiti od odnosa prema NATO-u“, ističe on.
Prema rečima Prorokovića, SAD i dalje imaju svoje vojne snage na teritoriji Nemačke, stoga je teško očekivati da Nemačka, pa makar i bila četvrta ekonomska sila, može samostalno da igra na vojnom i političkom planu sve dok je u ovako kompleksnom odnosu sa Vašingtonom.
Kada je reč o Rusiji, koja se u Beloj knjizi ocenjuje kao „strateška pretnja“, Proroković kaže da je u pitanju samo inercija odnosa Brisela i Berlina sa Vašingtonom, s obzirom na to da bezbednost EU zavisi isključivo od NATO-a, što znači da su SAD garant evropske bezbednosti.
Otuda i ove formulacije o Rusiji, objašnjava on, koje su, ako se uzmu u obzir ekonomski i politički interesi Evrope, a pogotovu Nemačke, potpuno besmislene.
„EU pokušava da formira neke sopstvene vojne snage, da definiše vojne strategije, ali sve su to početni koraci koji evropskim državama ne mogu da garantuju bezbednost. Dakle, SAD su garant evropske bezbednosti, a sve dok se evropske države nalaze u jednom takvom zagrljaju, one će po inerciji pratiti strateška opredeljenja SAD“, navodi Proroković.
Međutim, ako se sagleda realna slika, objašnjava on, Rusija ni u kakvom vidu ne predstavlja pretnju po Evropu, već se nalazi u složenom geopolitičkom odnosu sa SAD, odakle i potiče ovakav stav Berlina. Vašington nastoji da preko Baltika i Ukrajine instrumentalizuje NATO u srednjoj Evropi, dok Berlin i Brisel slepo prate taj stav, čak iako je na njihovu štetu.
„Pitanje je samo dokle će to tako biti, s obzirom na to da se u veoma bliskoj budućnosti mogu očekivati veoma burne rasprave u Berlinu po tom pitanju, jer su interesi Nemačke ekonomije i raznih lobi grupa sasvim drugačiji“, dodaje on.
I ruski vojni analitičar Viktor Murahovski je sličnog stava i smatra da Rusija nema značajnu poziciju na listi pretnji za nemačku bezbednost, s obzirom na to da su na najvišem mestu istaknuti terorizam i migrantska kriza.
„U novoj verziji Bele knjige piše da smo svedoci renesanse klasične politike sile, a kao primer se navodi ruski pristup Ukrajini. Dakle, ne radi se o agresiji ili invaziji, već o pristupu. Nemačka jeste jedna od ključnih članica NATO-a i usklađuje svoju bezbednosnu politiku sa politikom Alijanse, ali ne mislim da Berlin doživljava Rusiju kao direktnu vojnu pretnju“, ističe on.
Istovremeno, direktor Nacionalnog instituta za razvoj moderne ideologije Igor Šatrov kaže da ovakvo tumačenje pozicije Rusije ne dolazi kao iznenađenje, budući da je ova zemlja lider Evropske unije.
„Interesantno je da političari koji sebi mogu da dozvole nezavisan stav, poput šefa nemačke diplomatija Frank Valtera Štajnmajera, koriste potpuno suprotnu retoriku kada je reč o Rusiji. Merkelova, kao i mnogi drugi članovi vladajuće garniture, sa druge strane, u ovoj situaciji govore tuđim ustima, a to rade kako bi opravdali formu jedinstvenog stava EU i NATO-a prema Rusiji“, navodi on.
Šatrov dodaje da određene zemlje koje nemaju veliki geopolitički uticaj, poput Kipra, takođe mogu sebi da dozvole da zastupaju drugačije stavove prema Moskvi, ali Nemačka to neće moći sve dok se ne promeni vladajuća garnitura.
