Terezu Mej je konzervativna politička elita dovela na mesto premijera da bi amortizovala promene kojih se plaši. „Bregzit“ je, pre svega, oslobodio jednu ogromnu energiju nezadovoljstva ljudi, energiju za promene, i oni pokušavaju da ublaže tu energiju. U toj situaciji promene na spoljnopolitičkom planu ne treba očekivati, objašnjava za Sputnjik publicista i dugogodišnji novinar u Londonu Siniša Ljepojević.
Ne bi trebalo očekivati bilo kakve promene u odnosima Londona i Moskve nakon današnje inauguracije Tereze Mej za premijera, iz prostog razloga jer Britanija ulazi u ozbiljnu političku krizu, a Mejova, dodaje Ljepojević, ima problem legitimiteta. Ona nije birana kao lider partije na izborima, već oktroisana specijalnom operacijom prema ostalim kandidatima.
„To što su uradili drugim kandidatima, Andrei Lids i Borisu Džonsonu, na nivou je specijalnih operacija američkih tajnih službi“, smatra Ljepojević.
Drugi njen problem je što pripada poraženoj struji u Konzervativnoj partiji jer je ona podržala ostanak Britanije u EU, što, takođe, dovodi u pitanje njen legitimitet, objašnjava on.
Neće se mešati u spoljnu politiku
Zato je Mejova privremeno u premijerskoj fotelji, uveren je Ljepojević, napominjući da je situacija poput one kada je Gordon Braun došao za premijera posle Tonija Blera.
Medijske napise koji Mejovu vide kao novu „čeličnu ledi“, što ne nagoveštava njen kratkotrajan boravak u Dauning stritu, Ljepojević vidi kao propagandu koja nema nikakve veze sa realnošću.
Oni Mejovu neće dovoditi u pitanje zbog institucije predsednika Vlade, ali perspektive su joj, ponavlja on, slabe.
„Zbog toga što je oktroisana, ona se neće upuštati u velike rizike na spoljnopolitičkom planu, to će biti status kvo. Posebno ne treba očekivati promene prema Moskvi kao jednom od ključnih pitanja spoljne politike“, naglasio je Ljepojeić.
On podseća da su odnosi sa Moskvom bili jedna od tema u toku kampanje za izlazak Britanije iz EU. Zagovornici „bregzita“ su tada govorili o potrebi normalizovanja odnosa sa Moskvom. Čak se, kaže on, u gradu na severu, pored Njukasla, „bregzit“ slavio uz rusku muziku.
Dugogodišnji dopisnik iz Londona, dobar poznavalac tamošnjih prilika, Ljepojević smatra da će verovatni ishod političke krize u Britaniji biti prevremeni parlamentarni izbori sledeće godine. Moguće je čak, dodaje on, da dođe do osnivanja jedne nove političke partije.
„Sve više se pokazuje da ljudi koji predstavljaju izborno telo, glasače, u britanskom parlamentu, nemaju nikakve veze sa realnošću u kojoj žive ti isti njihovi glasači. Prema tome, sazrelo je vreme posle sto i više godina da Britanija dobije jednu potpuno drugačiju političku partiju i nagovesti temeljnu promenu političkog reljefa u Velikoj Britaniji“, zaključio je Ljepojević.
Direktor moskovskog Instituta perspektivnih istraživanja Jurij Gromiko za Sputnjik kaže da je Tereza Mej veoma iskusna političarka konformističkog stila. Ona veoma brzo menja stavove u zavisnosti od okolnosti, i upravo zato je šest godina bila na čelu Ministarstva unutrašnjih poslova, što se retko dešava u Velikoj Britaniji.
Korisna konfrontacija
Pritom, Mejova, smatra on, ima izrazito konfrontirajući stav prema Rusiji i to ilustruje „slučajem Litvinjenko“, kada je tokom istrage ocenila da Rusija krši međunarodno pravo. Zalagala se, takođe, za modernizaciju britanskog nuklearnog programa „Trajdent“ i pozivala London da napusti Evropsku konvenciju o ljudskim pravima jer ovaj dokument „ne radi ništa kako bi promenio ponašanje Rusije“.
„Ukoliko Tereza Mej bude nastavila da zagovara ovakvu politiku, konfrontacija angosaksonskog sveta i Rusije će se nastaviti“, zaključuje Gromiko. On, ipak, dodaje, da je pitanje da li će takav stav Londona ostati i posle „bregzita“.
Gromiko, međutim, smatra da bi nastavak konfrontacije mogao da bude i od koristi, objasnivši da bi tako EU mogla vrlo brzo da shvati da joj je potrebna nova strategija, koja bi bila nezavisna od anglosaksonskog uticaja i SAD.
„Pratićemo razvoj situacije, ali zasad Tereza Mej i dalje ostaje, rekao bih, mali jastreb“, kaže Gromiko.
