Hram Vasilija Blaženog je izgrađen na zahtev cara Ivana Groznog u znak sećanja na osvajanje Kazanskog hanstva — dela stare Zlatne Orde — i u znak zahvalnosti za pobedu.
© Sputnik / A.CheprunovIzgled Hrama Vasilija Blaženog je više puta menjan, on je bio svedok mnogih istorijskih događaja i preživeo mnoge opasnosti. Nedugo posle njegove izgradnje u Moskvi su divljali požari. Tokom rata 1812. godine opljačkali su ga Francuzi. U narodu se dugo pričalo da je Napoleon hteo da ga digne u vazduh, ali da je njegovu nameru sprečila jaka kiša, koja je ugasila zapaljeni fitilj.
1/10
© Sputnik / A.Cheprunov
Izgled Hrama Vasilija Blaženog je više puta menjan, on je bio svedok mnogih istorijskih događaja i preživeo mnoge opasnosti. Nedugo posle njegove izgradnje u Moskvi su divljali požari. Tokom rata 1812. godine opljačkali su ga Francuzi. U narodu se dugo pričalo da je Napoleon hteo da ga digne u vazduh, ali da je njegovu nameru sprečila jaka kiša, koja je ugasila zapaljeni fitilj.
© Sputnik / KislovskyDeo ikonostasa u Crkvi Jovana Milostivog pri Hramu Vasilija Blaženog.
2/10
© Sputnik / Kislovsky
Deo ikonostasa u Crkvi Jovana Milostivog pri Hramu Vasilija Blaženog.
© Sputnik / Sergey GuneevHram Vasilija Blaženog je jedinstveno delo zato što je na jednom temelju istovremeno podignuto devet zasebnih crkava. Kad ga ljudi danas gledaju, čini im se da se radi o jednom ogromnom zdanju, međutim na jednom temelju stoji devet crkava koje su spojene jedinstvenim svodovima.
3/10
© Sputnik / Sergey Guneev
Hram Vasilija Blaženog je jedinstveno delo zato što je na jednom temelju istovremeno podignuto devet zasebnih crkava. Kad ga ljudi danas gledaju, čini im se da se radi o jednom ogromnom zdanju, međutim na jednom temelju stoji devet crkava koje su spojene jedinstvenim svodovima.
© Sputnik / Kirill KallinikovPostoji mit o tome da je ruski car Ivan IV, u narodu prozvan Grozni, bio zapanjen velelepnošću podignutog hrama i da je naredio da se iskopaju oči njegovim tvorcima – Barmi i Posniku – „kako ne bi mogli da ponove takvu lepotu“.
4/10
© Sputnik / Kirill Kallinikov
Postoji mit o tome da je ruski car Ivan IV, u narodu prozvan Grozni, bio zapanjen velelepnošću podignutog hrama i da je naredio da se iskopaju oči njegovim tvorcima – Barmi i Posniku – „kako ne bi mogli da ponove takvu lepotu“.
© Sputnik / V. ShiyanovskiyDrugi naziv, Hram Vasilija Blaženog, crkva je dobila zahvaljujući Svetom Vasiliju, koji je imao dar prozorljivosti. Predskazao je da će 1547. godine izbiti požar, što se zaista dogodilo. U tom požaru je uništena skoro trećina Moskve. Sveti Vasilije je život proveo u uzdržavanju, po svakom vremenu je bio bez odgovarajuće odeće i obuće. Nije imao krov nad glavom. Kada se upokojio, opelo mu je držao mitropolit Makarije, a sanduk je u povorci nosio Ivan Grozni zajedno sa boljarima.
5/10
© Sputnik / V. Shiyanovskiy
Drugi naziv, Hram Vasilija Blaženog, crkva je dobila zahvaljujući Svetom Vasiliju, koji je imao dar prozorljivosti. Predskazao je da će 1547. godine izbiti požar, što se zaista dogodilo. U tom požaru je uništena skoro trećina Moskve. Sveti Vasilije je život proveo u uzdržavanju, po svakom vremenu je bio bez odgovarajuće odeće i obuće. Nije imao krov nad glavom. Kada se upokojio, opelo mu je držao mitropolit Makarije, a sanduk je u povorci nosio Ivan Grozni zajedno sa boljarima.
© Sputnik / Vladimir SergeevJoš jedna legenda: Pokrovna crkva je navodno bila sagrađena kao „nebeski Jerusalim“, zbog čega se pored nje i nalazi Lobno mesto (mesto za lobanju) – Golgota.
6/10
© Sputnik / Vladimir Sergeev
Još jedna legenda: Pokrovna crkva je navodno bila sagrađena kao „nebeski Jerusalim“, zbog čega se pored nje i nalazi Lobno mesto (mesto za lobanju) – Golgota.
© Sputnik / Vladimir VyatkinJednu kupolu Hrama Vasilija Blaženog oštetili su boljševici kada su 1917. godine napali Kremlj. Posle revolucije, starešinu hrama su streljali, imovina je bila zaplenjena, a hram zatvoren. Za vreme Sovjetskog Saveza, Hram Vasilija Blaženog je ponovo bio u opasnosti. Arhitekte su predlagale da se hram digne u vazduh, jer je smetao kretanju tenkova za vreme vojnih parada. Prema još jednom predanju, kada su Staljinu pokazali maketu na kojoj je Hram bio uklonjen, vođa SSSR-a je rekao: „Vrati to na mesto!“.
7/10
© Sputnik / Vladimir Vyatkin
Jednu kupolu Hrama Vasilija Blaženog oštetili su boljševici kada su 1917. godine napali Kremlj. Posle revolucije, starešinu hrama su streljali, imovina je bila zaplenjena, a hram zatvoren. Za vreme Sovjetskog Saveza, Hram Vasilija Blaženog je ponovo bio u opasnosti. Arhitekte su predlagale da se hram digne u vazduh, jer je smetao kretanju tenkova za vreme vojnih parada. Prema još jednom predanju, kada su Staljinu pokazali maketu na kojoj je Hram bio uklonjen, vođa SSSR-a je rekao: „Vrati to na mesto!“.
© Sputnik / V. ZakharovHram Vasilija Blaženog bio je jedan od prvih hramova koje je mlada sovjetska vlast uzurpirala. U njemu je 1923. godine otvoren istorijsko-arhitektonski muzej, a 1929. on je postao filijala Državnog istorijskog muzeja. Početkom 1990-ih su u hramu ponovo počela da se vrše bogosluženja. Godine 1990, Hram Vasilija Blaženog stavljen je na listu Svetske kulturne baštine Uneska.
8/10
© Sputnik / V. Zakharov
Hram Vasilija Blaženog bio je jedan od prvih hramova koje je mlada sovjetska vlast uzurpirala. U njemu je 1923. godine otvoren istorijsko-arhitektonski muzej, a 1929. on je postao filijala Državnog istorijskog muzeja. Početkom 1990-ih su u hramu ponovo počela da se vrše bogosluženja. Godine 1990, Hram Vasilija Blaženog stavljen je na listu Svetske kulturne baštine Uneska.
© Sputnik / Vladimir VyatkinDanas hram ima status muzeja. U njegovim sporednim oltarima nalazi se devet ikonostasa koja su delo moskovskih i novgorodskih ikonopisaca. Mnogo je unikatnih slika svetskih slikara. Kolekcija crkvenog pribora potiče iz raznih vekova, a među njima se izdvaja najvredniji eksponat – putir (čaša za pričešće) iz 17. veka, koji je pripadao caru Alekseju.
9/10
© Sputnik / Vladimir Vyatkin
Danas hram ima status muzeja. U njegovim sporednim oltarima nalazi se devet ikonostasa koja su delo moskovskih i novgorodskih ikonopisaca. Mnogo je unikatnih slika svetskih slikara. Kolekcija crkvenog pribora potiče iz raznih vekova, a među njima se izdvaja najvredniji eksponat – putir (čaša za pričešće) iz 17. veka, koji je pripadao caru Alekseju.
© Sputnik / Maksim BlinovVatromet u novogodišnjoj noći na Crvenom trgu.
10/10
© Sputnik / Maksim Blinov
Vatromet u novogodišnjoj noći na Crvenom trgu.