Situacija se mora okrenuti ka otopljavanju i neke male naznake postoje, kaže Kovačić.
„Vašington post“ je preneo da odlazeći predsednik SAD predlaže ruskoj strani da za još pet godina produži važnost sporazuma START koji ističe 2021. godine, a koji je potpisao 2010. sa tadašnjim predsednikom Rusije Dmitrijem Medvedevom.
Sporazum predviđa smanjenje strateških nosača interkontinentalnih balističkih raketa i teških bombardera sa obe strane do 700 jedinica i do 1.500 nuklearnih bojevih glava na njima. Prema podacima, 1. septembra 2015. godine Rusija je imala 526 nosača i 1.628 bojevih glava na njima, naspram američkih 726 strateških nosača i 1.538 nuklearnih bojevih glava.
Osim toga, po pisanju „Vašington posta“, Obama zagovara politiku neupotrebljavanja prve linije nuklearnog arsenala, a varijanta je i da Savetu bezbednosti UN predloži rezoluciju o potpunoj zabrani nuklearnih proba u svetu.
Kremlj o tome, međutim, ne zna ništa. Pres-sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov je na novinarsko pitanje odgovorio: „Ne, ništa o tome ne znamo“. Reagovao je i zamenik ministra inostranih poslova Rusije Sergej Rjabkov izjavom da izlazak Rusije iz sporazuma START kao odgovor na raspoređivanje američkog PRO u Evropi „nije aktuelan“.
Predsednik srpske grupe Trilateralne komisije Jovan Kovačić za Sputnjik kaže da je najava Obaminog predloga gest dobre volje u funkciji otopljavanja, s obzirom na to da je situacija između SAD, odnosno NATO-a, i Rusije nikada gora od kraja Hladnog rata.
On napominje da je sporazum START u interesu celog sveta i obeju država, kao i pod hitno poboljšanje odnosa između Istoka i Zapada, jer je situacija prilično kritična.
Upozorenje kongresmena iz Republikanske stranke da pred kraj mandata Obama ne treba da povlači poteze te vrste on shvata kao deo unutarpolitičke igre pred izbor za predsednika SAD.
Bez obzira na trenutnu retoriku republikanaca, Kovačić smatra da, kada bi Donald Tramp došao u Belu kuću, ne bi bila nastavljena „ratnohuškačka politika koja danas postoji u Americi“.
U Varšavi moglo da bude i gore
Na pitanje šta očekuje od predstojećeg Saveta Rusija—NATO u svetlu onoga što se prethodna dva dana dešavalo u Varšavi na samitu Severnoatlantskog saveza, Kovačić odgovara da se mora krenuti ka otopljavanju odnosa.
„Realno gledano, zbog onoga što se u Varšavi dešavalo na samitu NATO-a u protekla dva dana, ima razloga za zabrinutost. Međutim, moglo je da bude i mnogo gore. Sada, u svetlu ’bregzita‘ i uopšte situacije u EU, sa dešavanjima u Južnom kineskom moru, na Bliskom istoku i imigracionom krizom, samo neodgovornim ljudima odgovara takvo zatezanje odnosa sa Rusijom. Mislim da mora da krene sa otopljavanjem“, kategoričan je Kovačić.
On smatra da do pravog otopljavanja neće doći pre završetka predsedničkih izbora u SAD, a predlog Obame vidi samo kao dobar pokazatelj da do njega može i treba da dođe.
Sitni, ali vidljivi koraci
Kada Zapad bude shvatio da su stvari manje-više gotove što se tiče Krima, a da za rešenje ukrajinskog problema postoje razne kombinacije, stvari će, prema rečima Kovačića, ići mnogo bolje. On smatra da su već vidljivi sitni koraci koji vode ka popravljanju stanja.
„Mislim da će sadašnji događaji i oni koji će uslediti naterati obe strane da malo razmisle. Kad vidimo dešavanja u Siriji, gde dolazi do kontakata ruskih i američkih snaga, predloga da se zajednički razmotre mete — Nusra front, Al Kaida, DAEŠ — sporazuma oko kojih je umerena opozicija saglasna… Sve su to mali, sitni koraci napred. Moramo da uzmemo u obzir i ponovno otopljavanje odnosa Turske i Rusije. To je pokazatelj šta se dešava na terenu, ali i iza kulisa“, kaže Kovačić za Sputnjik.
Profesor Katedre za severnoameričke studije sanktpeterburškog državnog univerziteta Aleksandar Kubiškin podseća da je Obamina ponuda nastavak njegove nuklearne strategije o kojoj je on govorio još na početku prvog predsedničkog mandata. Ova strategija ima za cilj smanjivanje napetosti kada je reč o nuklearnom naoružanju, ako ne i potpunu zabranu nuklearnih testiranja u svetu.
Obamin popravni na kraju mandata
On napominje da SAD nisu ratifikovale sveobuhvatan sporazum o zabrani nuklearnih testiranja iz 1996. godine. Obama, smatra Kubiškin, želi da ostavi svojevrsno „nasleđe“ sledećem predsedniku i da sačuva određenu stabilnost u ovoj oblasti, kao i da obezbedi garanciju da će sporazum START i dalje biti na snazi. Rezolucija SB UN o zabrani nuklearnog testiranja potrebna je Obami kako bi se izbeglo glasanje u američkom Kongresu, koji je „pod kontrolom“ republikanaca i odlučno se suprotstavlja svim pokušajima aktuelnog predsednika da spreči jačanje nuklearnih kapaciteta SAD.
Upitan da li će Rusija napustiti sporazum START ukoliko SAD budu nastavile da instaliraju sistem protivraketne odbrane (PRO), Kubiškin kaže da u teoriji takva mogućnost postoji.
Kada je reč o nuklearnom razoružanju, Rusija se zalaže za kompleksan pristup pitanjima strateške bezbednosti, između ostalog — pitanju koje se odnosi na razmeštanje sistema PRO u Evropi. Uprkos različitim diplomatskim igrama, taj sistem se i dalje razvija, o čemu se govorilo i na samitu NATO-a u Varšavi. Osim toga, postoji mogućnost da će se na Korejskom poluostrvu pojaviti sistem PRO pod američkom kontrolom. Zato Rusija nikada ne isključuje ovu mogućnost, jer je njen nuklearni štit garancija bezbednosti ukoliko bude došlo do promene balansa snaga u sferi strateškog naoružanja.
„Mislim da će se dijalog između Rusije i SAD o tom pitanju nastaviti. Očekujemo sastanak Rusija—NATO, na kojem će sigurno biti pokrenuto pitanje PRO i strateških inicijativa američkog predsednika“, kaže Kubiškin za Sputnjik.
