Zasedanje mešovite katoličko-pravoslavne komisije koja raspravlja o načinu i dužini rada tela koje bi, kako je ranije dogovoreno u Vatikanu, trebalo da izađe sa mišljenjem o kardinalu Alojziju Stepincu i njegovoj ulozi u Drugom svetskom ratu, počelo je u Rimu.
Od mišljenja Komisije zavisi da li će Stepinac, koga Srbi smatraju zločincem, a koji je već proglašen blaženim, biti i kanonizovan. Papa Franja, na čiju inicijativu je i formirana Komisija, smatra da ona ne bi trebalo da razmatra ovaj slučaj duže od godinu dana. Međutim, analitičari smatraju da bi proces mogao da traje godinama.
Neophodno je da se otvore važni arhivski fondovi kako bi se stekli uslovi za nepristrasan i objektivan rad na rasvetljavanju bitnih činjenica, kaže za Sputnjik istoričar Milan Koljanin, saradnik Instituta za savremenu istoriju. To bi bio radikalan pomak u saznanjima o ulozi Rimokatoličke crkve, pape Pija XII i samog Stepinca u Drugom svetskom ratu, kaže Koljanin.
„Ja sam tako i razumeo inicijativu pape, da rad Komisije ne treba svesti na srpsko-hrvatske odnose, već da ona ima mnogo širi značaj za Vatikan, koji pored duhovne ima i svetovnu vlast, i pravoslavni svet, koji u ovom slučaju naša crkva na neki način predstavlja. Ono što se događalo na teritoriji NDH je bez presedana u savremenoj istoriji. Novostvorena satelitska država organizovala je uništenje čak trećine stanovništva sopstvene države, a takve ambicije nije imala čak ni nacistička Nemačka. To je nešto u čemu su Rimokatolička crkva u Hrvatskoj i Stepinac imali značajnu ulogu. Tih činjenica je svestan i sam Vatikan i papa Franja“, kaže Koljanin.
On dodaje da bi bilo dobro da se za srpske i međunarodne istraživače otvore i fondovi Nadbiskupskog arhiva u Zagrebu, čija bi građa mogla da osvetli ulogu Rimokatoličke crkve i Stepinca tokom Drugog svetskog rata. Nažalost, upitno je da li će do toga doći, jer je pitanje kanonizacije Stepinca u samoj Hrvatskoj podignuto na nivo najvišeg državnog interesa, to je za njih stvar identiteta, kaže Koljanin.
„Stepinac je za mnoge simbol novovekovne hrvatske državnosti, koja je obnovljena 1941. godine u vreme ustaškog režima. Za neke bi ovo bio put ka rehabilitaciji i samog Ante Pavelića, koji je bio vrhovni poglavar te države. Govorim o ekstremnim stavovima dela hrvatske javnosti, ali ne treba zaboraviti da i među hrvatskim istoričarima postoje velika neslaganja o ulozi Stepinca, ali i u međunarodnim istoriografskim krugovima. Skoro da postoji određeni konsenzus o neslavnoj ulozi Rimokatoličke crkve na čelu sa Pijem XII, a pogotovo nadbiskupa Stepinca“, zaključuje sagovornik Sputnjika.
Međutim, istoričar Srđan Cvetković, takođe saradnik Instituta za savremenu istoriju, od rada mešovite komisije ne očekuje mnogo. Iako bi ona pre svega trebalo da otkrije istorijske činjenice, često je društveno delovanje Komisije važnije od istine, kaže Cvetković, koji se u to uverio kao član državne komisije za tajne grobnice. Njeno formiranje je pre svega slanje političke poruke, a ne konkretno bavljenje činjenicama, kaže Cvetković.
„Čak i u Srbiji postoje podeljena mišljenja o Stepincu, da li je on spasavao Srbe ili je bio saučesnik u genocidu. Verujem da je ideja ove komisije da se prevaziđu različita viđenja i da se na neki način progleda kroz prste, da se na prećutan način dozvoli kanonizacija Stepinca, odnosno da se Srpska pravoslavna crkva privoli na taj čin. Pretpostavljam da je to ideja, jer s druge strane ne postoji sumnja u to“, kaže Cvetković.
Podsećamo, nekoliko nedelja pre početka rada Komisije u Evropskom parlamentu predstavljena je izložba o Alojziju Stepincu. Posle protesta Srbije, EK se obratila Ambasadi Srbije u Briselu pismom u kome stoji da je zadatak istoričara da se spore oko mogućnosti kolaboracije Stepinca sa ustaškim pokretom tokom Drugog svetskog rata, ali i gde se podseća da je papa Jovan Pavle Drugi 1998. Stepinca proglasio blaženim.
Cvetković kaže da se Evropa neće mnogo mešati u rad Komisije, jer ni nju u krajnjem slučaju do kraja ne zanimaju njeni zaključci, odnosno prava istina o ulozi Stepinca u Drugom svetskom ratu.
„Oni će reći, dobro, ako ste se vi dogovorili da đavo nije tako crn, onda nije tako crn. Možda je ovo projekat koji ide za nekom vrstom nacionalnog pomirenja. Možda je lansiran u ovom trenutku kako bi se crkve približile jedna drugoj, a time i narodi“, zaključuje Cvetković.
Članovi Komisije ispred Srpske pravoslavne crkve su mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije, episkop pakrački Jovan, episkop bački Irinej i bivši veleposlanik Srbije pri Svetoj Stolici Darko Tanasković.
