„Tokom razmatranja drugih pitanja koja se odnose na vojne aktivnosti, ruska strana namerava da pokrene diskusiju o inicijativi koju su dali naši finski partneri, tzv. „plan Niniste“, o povećanju vazdušne bezbednosti u regionu Baltičkog mora, naglasiti rizike za stratešku stabilnost koji su nastali kao rezultat nastavka izgradnje američkog NATO sistema PRO u Evropi“, izjavila je zvanična predstavnica Ministarstva Marija Zaharova.
Diplomate takođe planiraju da razmatraju situaciju u Ukrajini, bezbednosnu situaciju u Avganistanu i regionalne terorističke pretnje, dodali su u ruskom Ministarstvu.
Sastanak Saveta Rusija—NATO biće održan u Briselu 13. jula.
Odnosi Moskve i NATO-a pogoršali su se u martu 2014. godine zbog pristupanja Krima Rusiji. Tada je zaustavljen rad Saveta Rusija—NATO, čije je prvo zasedanje održano tek u aprilu prošle godine.
Na samitu koji je održan 8. i 9. jula u Varšavi države-članice NATO-a dogovorile su se o razmeštanju četiri bataljona u Poljsku i pribaltičke zemlje. Svaka jedinica brojaće oko 800 do 1.200 hiljade ljudi.
Moskva je više puta kritikovala planove o proširivanju prisustva NATO-a u Istočnoj Evropi. Ruske vlasti ističu da nisu zainteresovane za podsticanje sukoba, ali su spremne da daju adekvatan odgovor na dejstva Zapada.
