Rad u letnjoj sezoni na Jadranu sve manje zanima državljana Hrvatske, uprkos velikoj stopi nezaposlenosti, piše „Slobodna Dalmacija“.
Rezultat je otvaranje evropskog tržišta rada za hrvatske radnike. Poboljšanju situacije ne pridonose ni iskustva jednog dela sezonaca koji su ponekad zastrašujuća i ponižavajuća. Deo onih koji trenutno rade u sezoni na Jadranu kao da nisu u radnom, nego u robovlasničkom odnosu.
Iskorišćava se njihov očaj i besparica, zbog čega rade 12 ili 16 sati dnevno, sedam dana u nedelji za platu od 3.000 ili 4.000 kuna (najviše oko 530 evra), navodi ovaj list.
Veliki deo radnika koji se u letnjim mesecima zaposle na obali dolazi iz Slavonije. Ali isto tako, Slavonci su masovno otišli da rade u druge zemlje Evropske unije, a sada poslodavcima na moru nedostaje radnika.
O lošim uslovima sezonskog rada mnogo se govori, ali nikako da se u celosti promene. Tamo gde nema kontrole, nema sindikata, poslodavci ne poštuju zakon i iskorišćavaju sezonce.
„Ide se do te mere da s njima sklapaju ugovore o radu na mesec dana, a ako se zbog nečega pobune, ugovor im se ne produžuje“, rekao je Eduard Andrić, predsednik Sindikata turizma i usluga Hrvatske, piše „Glas Slavonije“.
Tvrdi kako je situacija smeštaja radnika šarolika.
„Po pravilu, samo veliki imaju donekle adekvatan smeštaj, dok je ostalo ispod svakog nivoa. Većina sezonaca mora poslodavcu da nadoknađuje za smeštaj i hranu“, kazao je Andrić.
Prosečne plate su 3.500 do 4.500 kuna neto.
„To bi trebalo da bude plata za redovno radno vreme, ali poslodavci izbegavaju da daju slobodan dan“, rekao je Andrić.
„Radnici u sezoni odrađuju veliki broj sati. Najveći problem radnika koji rade u sezonskim područjima je ostvarivanje određenih prava poput korišćenja godišnjih odmora“, napominje Zlatica Štulić, predsednica Sindikata trgovine Hrvatske.
Ne čudi što je mnogo ljudi koji su isključivo radili sezonske poslove otišlo u neke od zemalja EU, kako bi za bolje uslove i veće plate rešili svoju egzistenciju.
Mario Bebić, pomoćnik ministarke rada i penzionog sistema, svestan je iskustava sezonaca da sezonski rad u Hrvatskoj znači tri meseca „rintanja“ bez slobodnog dana, uz desetosatno radno vreme, za prosečnu platu od jedva 4.000 kuna.
„Nakon ulaska u Evropsku uniju Republika Hrvatska, skladno slobodi kretanja radnika, ne može zabraniti niti ograničiti zapošljavanje hrvatskih radnika u državama-članicama. Ministarstvo rada uz pomoć Inspektorata rada uložiće maksimalne napore kako bi se što bolje zaštitili radnici od nezakonitoga prekovremenog rada i izbegavanja plaćanja ugovorene plate“, rekao je Bebić.
