Glavna tema na samitu NATO-a u Varšavi jeste očuvanje bezbednosti u Istočnoj Evropi i na postsovjsetskom prostoru, piše „Dejli telegraf“. Ovo je prvi sastanak 28 članica Alijanse nakon izlaska Velike Britanije iz EU, i zato njegovi lideri pokušavaju da dokažu da „bregzit“ ne označava raskol „koji Kremlj može da iskoristi u svoje interese“.
Kako navodi list, Vladimir Putin ne krije da je zadovoljan rezultatima britanskog referenduma. On se, navodno, nada da će iskoristi evropsku rasparčanost i povećati ruski uticaj na susedne zemlje.
Međutim, navodi se u članku, u NATO-u raste zabrinutost zbog sve čvršćih veza Moskve i Atine. Prema mišljenju lidera te organizacije, ovi odnosi mogu da potkopaju pokušaje Alijanse da zajednički nastupa protiv Rusiji.
„Stvar je u tome da tako strateški važne zemlje NATO-a kao što je Grčka pokušavaju da uspostave sopstvene odnose sa Moskvom, što može ozbiljno da potkopa sposobnosti Alijanse da zajedničkim snagama obuzdava dalje akcije ruske agresije“, naveo je autor članka.
Strah Alijanse je vezan za nedavnu izjavu ministra odbrane Grčke Panosa Kamenosa koji je objavio o saradnji sa koncernom „Kalašnjikov“.
Grčka Vlada insistira na tome da je ovaj ugovor od životne važnosti za zemlju, kako bi se sprečio kolaps vojne industrije zemlje. Ipak, tvrdi britanski list, za realizaciju ovog sporazuma Moskva traži da Atina ubedi svoje evropske partnere iz NATO-a da ukinu ekonomske sankcije Rusiji.
Prema rečima lista, mnogi lideri NATO-a se odavno sa podozrenjem odnose prema Kamenosu. U prošlosti, on je pretio da će pustiti u Evropu „milione ekonomskih migranata“ i džihadista ako EU ne prestane da traži politiku stroge štednje u njegovoj zemlji.
Grčki ministar je takođe uvredio nemačko rukovodstvo nazvavši ih neonacistima. Osim toga, Kamenos je bio jedini zapadni političar na Moskovskoj međunarodnoj konferenciji o bezbednosti koji je rekao da su evropske sankcije „katastrofa, kako za Rusiju tako i za EU“.
