Đukanović je govoreći u okviru GLOBSEK Foruma „Uloga NATO-a u očuvanju mira“, podsetio da se početkom devedesetih tu desio pretposlednji oružani konflikt u Evropi i da je zaustavljen upravo zahvaljujući angažovanju NATO-a.
„Evropska unija i Alijansa, uvidevši da na Balkanu i dalje tinjaju žarišta potencijalnih sukoba, otvorili su mogućnost njegove dugoročne stabilizacije kroz proces evropskih i evroatlantskih integracija. Taj pristup se pokazao veoma uspešnim. Slovenija, Hrvatska i Albanija postale su članice NATO-a. Prve dve su i članice EU. Crna Gora je u procesu ratifikacije Protokola o pristupanju NATO-u“, naveo je Đukanović.
I za ostale zemlje, dodao je, otvorena je realna perspektiva da budu deo ovih integracija.
Đukanović je dodao da se nadao da će kraj Hladnog rata i intenziviranje procesa ujedinjenja Evrope istovremeno značiti i prestanak opasnosti od novih oružanih sukoba.
„Bilo je i mišljenja da je istorijska misija NATO-a završena, pošto je u kontinuitetu svoju strategiju i doktrinu uspevao da transformiše i prilagodi izazovima vremena; da sprovodi svoja tri ključna zadatka — kolektivnu odbranu, krizni menadžment i kooperativnu bezbednost, i da promoviše vrednosti demokratije, ljudskih prava i slobode, kao i vladavinu prava, i da presudno doprinosi najdužem periodu mira u Evropi nakon Drugog svetskog rata“, naveo je crnogorski premijer, preneli su podgorički mediji.
Međutim, danas, ukazao je, vidimo da su takve prognoze bile neutemeljene.
„Evroatlantski prostor suočen je s novim pretnjama i izazovima koji su raznovrsniji, kompleksniji i opasniji nego u vreme Hladnog rata. Alijansa je opet na prekretnici. Broj i nepredvidivost tih izazova je bez presedana u istoriji“, rekao je Đukanović.
On je dodao da ti događaji dolaze i sa istoka i sa juga — iz Severne Afrike i sa Bliskog istoka, bilo u formi migracija bilo konvencionalnih, vojnih i terorističkih pretnji od državnih i nedržavnih aktera, ili u obliku hibridnih i sajber napada.
„Destabilizacija Ukrajine i ugroženost njenog teritorijalnog integriteta posebno je iskomplikovala situaciju. Sve to je stavilo na ispit ne samo odbrambene i vojne kapacitete već i nacionalnu otpornost i sposobnost suprotstavljanja pretnjama“, kazao je Đukanović.
Na ispitu su, kako je poručio, i demokratske vrednosti na kojima se temelje naša društva.
Crnogorski premojer je istakao da je Crna Gora kao buduća članica spremna da preuzme odgovornost za jačanje NATO-a, između ostalog promovisanjem stabilnosti u regionu.
„Naša individualna i kolektivna odgovornost je da te vrednosti odbranimo, da ih podstičemo i promovišemo. Ona prelazi fizičke granice našeg prostiranja. Svedoci smo kako brzo naizgled tuđi problemi, čak geografski daleki, postaju naše preokupacije. Više niko ne može opstati sam. Zato je s pravom ’projektovanje stabilnosti‘ i pristup Alijanse od 360 stepeni jedan od ključnih prioriteta ovog samita“, naveo je Đukanović.
Pokazuje se realnim, primetio je, da NATO ne može da održi svoju bezbednost štiteći samo svoje građane i teritoriju; da svoje delovanje mora da usmeri na izazove van granica i bori se s njima u koordinaciji sa UN, EU, regionalnim i drugim akterima Međunarodne zajednice.
„Upravo iz tih razloga sam uveren da politika otvorenih vrata, pored partnerske politike i kooperativne bezbednosti, mora ostati okosnica delovanja NATO-a. Kao jedan od najboljih i najefikasnijih načina za promociju mira i bezbednosti. Otvorenost Alijanse za saradnju sa drugima koji dele njene vrednosti, i za prijem novih članica, pokazalo se kao moćan mehanizam za podsticanje demokratskih reformi i za jačanje stabilnosti. A time i za jačanje Alijanse i globalnog mira“, poručio je Đukanović.
