Pod pretpostavkom da je izlazak Velike Britanije iz Evropske unije konačan — što uopšte nije sigurno pošto su na delu neke poluvidljive i nevidljive stvari da se referendum obezvredi i utre put za još jedno izjašnjavanje, što je sigurno u velikom interesu Amerike pre svega, a i NATO-a, jer bi na taj način imali dvostruku sigurnu vezu sa tim delom ujedinjene Evrope — NATO se vraća na poziciju koju je imao posle svog stupanja na scenu, tvrdi za Sputnjik diplomata Vladislav Jovanović, tumačeći šta se može desiti sa Evropom posle „bregzita“, ali i da li će doći do promene uloge NATO-a.
Američka šapa ne sme nestati
NATO će, dodaje Jovanović, imati isti zadatak kao pre 50 godina — da Nemačku drži u Evropi, a Sovjetski Savez, današnju Rusiju van, a da Amerika bude najjača vojna silu u Evropi.
Proces slabljenja EU, prema mišljenju tog diplomate, najverovatnije ne bi bio završen izlaskom Velike Britanije — što zbog unutrašnjih kontradikcija i protivrečnih interesa između pojedinih članica, naročito ovih novoprimljenih iz Istočne Evrope i onih iz takozvane Stare Evrope, ali i zbog toga što je EU mimo Velike Britanije načičkana nizom drugih strukturnih i konstitucionalnih problema koje očigledno ne može da reši u dogledno vreme, ako uopšte može da ih reši na način kako su do sada rešavani.
Pitanje je, tumači Jovanović, da li će EU početi da se osipa, što bi mogao biti nezaustavljiv proces, ili će to zaustaviti time što će se prekrojiti i što će umesto jedinstvene EU postojati više centara moći, više grupa država koje će međusobno da koordiniraju, ali i početi da se javljaju kao rivali.
„U svakom slučaju interes Amerike da zadrži Evropu pod svojim čvrstim uticajem će biti reaktiviran i NATO će možda dobiti još jednu dopunsku ulogu. Ne samo ovu militarističku koju sada ima i vodi, nego i onu kontrolnu da zadrži puni američki uticaj nad zemljama koje sada čine EU“, jasan je Jovanović.
Amerikanci su imali uticaj na Evropu, kako preko NATO-a, tako i preko Britanije, ali posle eventualnog izlaska Britanije iz EU, moraju taj drugi stub uticaja — NATO — da malo više ojačaju.
„Velika Britanija je dugo bila protiv ulaska, ali je na ohrabrivanje Amerike odlučila da uđe u EU i kao takva je bila kočnica daljem razvoju ideje Evrope kao nadnacionalne tvorevine. Kočila je sve ono što bi moglo EU ili raniju Evropsku zajednicu da pretvori u novu samostalnu svetsku silu koja ne bi bila toliko zavisna od Amerike i koja bi vremenom mogla i da se osamostali“, konstatuje taj iskusni diplomata za Sputnjik.
Kako održati ovakvu Evropsku uniju
Izlaskom Britanije iz EU Amerika je na gubitku i ona će to nastojati da kompenzuje bilo tako što bi ohrabrila povratak Velike Britanije u EU, bilo kroz neki drugi referendum ili kroz ponovnu aplikaciju Velike Britanije da za nekoliko godina postane član.
U međuvremenu, tvrdi Jovanović, uticaj Amerike nad Evropom mora biti očuvan, a to se može samo jačanjem saradnje Evropske unije sa NATO-om kroz dimenziju rešavanja međusobne vojne saradnje.
NATO je, dodaje on, preko američkih izjava već konstatovao da postoji Stara i Nova Evropa, pozdravio je više Novu Evropu, a imao je kritike za Staru Evropu koja je inertna i nedovoljno razume i podržava te nove akcente u američkoj politici.
„Tako da je pitanje da li će NATO i dalje da igra na tu kartu Istočne Evrope kao kartu pritiska na Staru Evropu, ili će van toga da deluje na EU, da zadrži, kako-tako, tu koheziju, da izađe iz vrtloga unutrašnjih protivrečnosti i problema i da nastavi postojanje relativne stabilnosti i trajnosti kao bitnog oslonca za američku politiku i njen uticaj na Evropu i ovaj deo sveta u celini“, zaključuje Jovanović.
To će zavisiti od mnogih činilaca i od toga da li predstoji perspektiva vraćanja Britanije u EU ili ne, odnosno da li će u slučaju da je izlazak definitivan Amerika morati da se posluži nekom drugom zemljom ili grupom drugih zemalja za kontrolisanje procesa integrisanja EU.
