Zakon predviđa do 20 godina zatvora ili doživotnu robiju za krivično delo „međunarodnog terorizma“, odnosno za terorističke napade izvan granica Rusije kojima se ugrožava život građana Rusije i „miran suživot“ zemalja i naroda, kao i za pretnju takvim napadima.
Prema novom zakonu, onaj ko se bavi finansiranjem ekstremističkih i terorističkih aktivnosti biće osuđen na do deset godina zatvora i novčanu kaznu, dok će onaj ko poziva na izvršenje terorističkog napada ili ga javno opravdava, biti kažnjen novčano u iznosu do milion rubalja ili zatvorskom kaznom od 5 do 7 godina.
Osim toga, u krivični zakonik se dodaje član „prećutkivanje, odnosno nesaopštavanje nadležnim organima o planiranom zločinu“, što se takođe odnosi na terorizam i ne može biti primenjen na decu, roditelje ili supružnika osumnjičenog.
Takođe, starosna granica krivične odgovornosti za terorizam spuštena je na 14 godina.
Zakon obavezuje mobilne operatere da čuvaju podatke o razgovorima i prepisku korisnika. Metapodaci, odnosno podaci koji ne otkrivaju sadržaj komunikacije, čuvaće se do tri godine, a sadržaj poziva i prepiske pola godine. To će važiti za servere isključivo na teritoriji Rusije. Ranije je taj rok iznosio 12 sati. Osim toga, na zahtev Federalne službe bezbednosti, internet provajderi moraju da predaju specijalnim službama ključeve za dešifrovanje elektronskih pisama.
Nacrt zakona se svojevremeno našao na meti kritike. Protivnici tog paketa smatraju da će se posle njegovog usvajanja za 20 do 30 odsto povećati cena usluga mobilnih operatera, jer je njima potrebna nova oprema za čuvanje podataka. Govorilo se i o „velikom bratu“, odnosno o praćenju stanovništva.
Imajući u vidu negativne efekte, predsednik Rusije je naredio Vladi da smanji rizike za operatere. Osim toga, kako je danas pojasnio njegov portparol Dmitrij Peskov, „Vlada će veoma rigorozno nadgledati proces implementacije tog zakona i doneće odgovarajuće mere ako to bude neophodno.
Inače, čak i kritičari zakona priznaju da su Rusija neće pretvoriti u „društvo doušnika“, a narodni poslanik Državne dume i član Odbora za bezbednost Maksim Šingarkin za Sputnjik kaže da je zakon važan jer je pokrenuo temu međunarodnog terorizama što ga izdvaja od drugih vrsta terorističkih aktivnosti.
„Ubeđen sam da će novi saziv Dume (ove godine u Rusiji se održavaju parlamentarni izbori) i dalje preduzimati mere za sprečavanje međunarodnog terorizma pa ćemo za nekoliko godina ponuditi svetskoj javnosti da se formira međunarodni protivteroristički komitet, svojevrstan protivteroristički Interpol. Borba protiv te vrste terorizma će biti jedan od prioriteta Dume“ kaže Šingarkin.
