U pismu upućenom Ambasadi Srbije u Briselu, dostavljenom i Tanjugu, koje je potpisao šef kabineta Markus Vinkler, stoji da je zadatak istoričara da se spore oko mogućnosti kolaboracije Stepinca sa ustaškim pokretom tokom Drugog svetskog rata.
„Nedavna burna istorija na Zapadnom Balkanu u drugoj polovini 20. veka je primer da su uspomene, dalje podsticane nasilnim raspadom Jugoslavije i pratećim etničkim ratovima devedesetih, razumljivo, još uvek sveže“, navodi se u pismu i dodaje da je kardinal Stepinac „bez sumnje bio bio hrvatski nacionalista“, ali i da ga je papa Jovan Pavle Drugi 1998. proglasio blaženim.
„Zadatak istoričara je da se spore oko mogućnosti njegove kolaboracije sa ustaškim pokretom tokom Drugog svetskog rata. Izložba u Parlamentu, premda postavljena u širem istorijskom kontekstu, više se fokusirala na kardinalovu teologiju i izjave sa ciljem njegove moguće kanonizacije nego na njegovu politiku ili pripadnost tokom ratnog doba“, navodi se takođe u pismu.
Izložba o Alojziju Stepincu u Evropskom parlamentu izazvala je burne rekaicje u Srbiji, a Ambasada Srbije u Briselu je tim povodom predsedniku EP uputila protest.