Potres u Britaniji: Invazija na Irak bila je pogrešan potez (video)

Vlada Velike Britanije je donela odluku o invaziji na Irak na osnovu nedokazanih informacija.

„Zaključili smo da je Britanija odlučila da napadne Irak pre nego što su iscrpljene sve opcije za mirno razoružavanje. Vojne akcije u tom trenutku nisu bile poslednje sredstvo“, rekao je u svom govoru ser Džon Čilkot.

„Britanski planovi za post-invaziju Iraka bili su potpuno neadekvatni“, rekao je on.

„Posledice invazije su potcenjene. Međutim, Sadam Husein ne bio mogao biti svrgnut bez invazije“, dodao je Čilkot.

​Čilkot je rekao da je pravni osnov za vojnu akciju Ujedinjenog Kraljevstva na Irak daleko od zadovoljavajućeg.

„Služba bezbednosti je upozorila bivšeg britanskog premijera Tonija Blera da bi vojna akcija u Iraku povećala pretnju od Al Kaide po Britaniju i njene građane. Takođe je upozoren da invazija može dovesti do toga da teroristi dođu do oružja“, rekao je Čilkot.

„Sada je jasno da je politika u Iraku bila zasnovana na pogrešnoj proceni koja nije osporena, a trebalo je da bude“, napomenuo je on.

„Uprkos uveravanjima da će Vlada da razgovara o vojnim opcijama o tome se nije raspravljalo“, dodao je Čilkot.

„Neuspesi tokom priprema za vojnu invaziju i dalje utiču na život u Britaniji. Irački narod patio je u velikoj meri, milion ljudi je raseljeno“, napomenuo je Čilkot.

Komisija za zvaničnu istragu uloge Velike Britanije u ratu u Iraku objavila je danas svoj dugo očekivani izveštaj, sedam godina od početka istrage i 13 godina od invazije na Irak 2003. godine, koju su predvodile SAD.

​Čilkot je objavio izveštaj od 2,6 miliona reči, što je četiri puta više od Tolstojevog „Rata i mira“, o konfliktu u Iraku u kojem je do 2009. godine, kad su britanske trupe napustile tu zemlju, poginulo 179 britanskih vojnika, gotovo 4.500 američkih vojnika i više od 100.000 Iračana.

Nakon što su sa vlasti svrgnuti Sadam Husein, njegova vlada i vojno rukovodstvo, Irak je zapao u sektaško nasilje, a taj haos je doprineo kasnijem jačanju DAEŠ-a (tzv. Islamske države).

Irački rat je bacio senku na zaostavštinu tadašnjeg britanskog premijera Tonija Blera, čiju Vladu kritičari optužuju da je preuveličala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje poseduje Sadam Husein, kako bi dobili veću podršku za vojnu intervenciju.

​Bler, koji nije želeo da komentariše Čilkotov izveštaj pre njegove objave, uvek je tvrdio da njegova Vlada nije izmišljala niti iskrivljavala obaveštajne podatke.

U toku Čilkotove istrage između 2009. i 2011. godine održano je više javnih saslušanja, svedočilo je više od 150 svedoka i pregledano je 150.000 dokumenata.

Objava izveštaja je više puta odgođena, delimično zbog neslaganja oko toga da li u dokument treba da budu ubačeni poverljivi materijali, uključujući snimke razgovora između Blera i tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša Mlađeg.

Antiratni aktivisti i rođaci neki od poginulih britanskih vojnika se nadaju da će izveštaj zaključiti da je invazija bila ilegalna, što bi otvorilo put da se Bleru sudi za ratne zločine.