Predsednica DSS-a Sanda Rašković Ivić kaže da predložena rezolucija nije odgovor na neke druge rezolucije, već da je to dug žrtvama i istorijskim činjenicama.
„Podstaknuti smo činjenicom da Srbija prema ovom zločinu nad Srbima nije dala nikakav stav. Mi taj stav dugujemo, jer se pokušava sa falsifikovanjem broja žrtava od Tuđmanovih 35.000 do današnjih 2.000 ljudi, koji se pominju kao žrtve u hrvatskim medijima“, kazala je Ivićeva novinarima u Parlamentu.
Predsednica DSS-a smatra da nema pomirenja u regionu bez suočavanja sa prošlošću i da rezolucija nije usmerena prema današnjoj državi Hrvatskoj.
Predlog rezolucije, kako je navela, govori da je zločin nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH na području današnje Hrvatske, BiH i Srbije, smišljen i planiran genocid kako je definisano Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju genocida.
Pozivaju se članice EU, ali i države na čijoj su teritoriji zločini izvršeni da osudama tog genocida doprinesu pomirenju, kao i da se izmeni krivični zakonik kojim bi se genocid izvršen nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH tretirao kao krivično delo, a svi koji negiraju genocid snosili bi sankcije.
Rezolucijom je predviđeno da Vlada Srbije odredi datum Dana sećanja na žrtve genocida u NDH i da se na taj dan u svim školama u Srbiji organizuje poseban školski čas.
Predloženo je da „država osnuje i izgradi Memorijalni kompleks srpskim žrtvama genocida, koji bi sadržao naučno-istraživački i obrazovni institut koji bi se bavio tačnim utvrđivanjem broja žrtava i proučavanjem zločina nad Srbima“, rekla je Ivićeva.
Ona je dodala da je u predlogu rezolucije predviđeno da se obeleže i održavaju sva mesta na kojima su izvršeni zločini i kolektivne grobnice, uključujući i jame u koje su žrtve bacane.
