„Ja imam svoju teoriju. Govore da se bakterija vibrio uvek nalazila u vodi. Međutim, ja sam ovde rastao i nisam imao problema do izlivanja nafte ’Britiš petroleuma‘“, navodi „Gardijan“ reči Kima Farva, direktora objekata za pročišćavanje u Bej Sent Luisu.
Sa tom teorijom se složio i stanovnik obale u Biloksiju Džoko Engl, čija noga se povećala dva puta nakon zaraze. On je osnovao grupu na Fejsbuku u kojoj govori o svojoj bolesti i o sličnim slučajevima.
„Čini mi se da je nafta, zajedno sa hemikalijama koje su oni koristili, stvorila povoljnu klimu za procvat vibrija“, citira list reči žrtve.
Opakom bolešću se može zaraziti na dva načina: preko sirovih morskih proizvoda ili preko rana, čak i preko ogrebotine. Nakon što se bakterija nađe u organizmu, ona ulazi u sloj između mišića i kože, gde oslobađa toksine koji uništavaju tkivo.
Prema podacima Centara za kontrolu i profilaktiku bolesti SAD za 2014. godinu, 97 osoba koje se zarazilo vibriom je bilo hospitalizovano, dok je 27 preminulo. Uprava za sanitarni nadzor za praćenje hrane i medikamenata smatra da do smrtonosnog ishoda dolazi u 50 odsto slučajeva zaraze.
Podsetimo, u aprilu 2010. godine na platformi „Dipvoter horajzon“ kompanije „Britiš petroleum“ došlo je do eksplozije. Kroz oštećenu rupu u vodu je počela da curi nafta. Za 152 dana u Meksički zaliv se izlilo 5 miliona barela nafte. Nafta mrlja je dostigla površinu od 75.000 kilometara kvadratnih metara. U aprilu 2016. godine sud je obavezao „Britiš petroleum“ da američkim vlastima isplati 20,8 milijardi dolara kao kompenzaciju za nanetu štetu.
