Dok se rezultati referenduma u Velikoj Britaniji o izlasku iz Evropske unije polako hlade, a oni koji su dali svoj glas „za“ preispituju da li su učinili dobru stvar, odjek britanskog referenduma stigao je i do Srbije. I dok su protivnici EU sve glasniji u zahtevima da i Srbija održi referendum o pristupanju Uniji, premijer Srbije Aleksandar Vučić sve je odlučniji u nameri da do toga ne dođe, bez obzira koliko inicijativa postoji za to.
Da li je referendum uvek dobro rešenje, za Sputnjik je pojasnio Aleksandar Simić, stručnjak za ustavno pravo. On kaže da se referendum na ovim prostorima nije pokazao kao dobro demokratsko sredstvo, iako je po svojoj definiciji, upravo to.
„Referendum je dvosekli mač. Sa jedne strane je demokratski, sa druge, on često mase povodi za politikom koja ne donosi uvek dobro, podsetimo se samo kako je to bilo na prostoru bivše Jugoslavije. Ne mogu da kažem kao neko ko se bavi ustavnim pravom da je referendum idealni oblik demokratskog izražavanja. Ali interesantni su referendumi koji se zahtevaju na prostoru bivše SFRJ — o pristupanju Crne Gore NATO-u, Srbije u EU…. Oni koji ih traže imaju potpuni legitimitet da to rade, jer je i Jugoslavija razbijena referendumima. Sa druge strane, o tako važnim pitanjima zaista bi trebalo da se izjasni narod, ali nisam siguran koliko je moguće da se takvi referendumi održe brzo“, kaže naš sagovornik, uz komentar da lično misli da referendumi nisu sada na našoj listi prioriteta.
Ustav, napominje Simić, nalaže da ako 100.000 punoletnih građana sakupi potpise za održavanje referenduma, ili tako nešto odluči Skupština, Vlada mora da se tome povinuje. Naravno, ukoliko pitanje ili oblast kojom se traži narodni plebiscit ne zadire u pitanja koja su protivustavna. Referendum, po našem Ustavu, ne može biti raspisan oko obaveza iz međunarodnih ugovora, ne mogu da se smanjuju referendumom ljudska prava i slobode zajamčene Ustavom, menjaju poreski i drugi finansijski zakoni, završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija i pitanja koja se tiču nadležnosti Skupštine — ovaj organ bira sudije Ustavnog suda, Vladu…
„Našem društvu je pre svega potrebna šira debata o tome šta nama u stvari sledi. Šta su pravi i racionalni odgovori. Ali umesto debate i rasprave o ovim pitanjima, mi imamo iracionalne pokrete koji idu ka tome da se ovde, na teritoriji Balkana, a ne samo Srbije, veštački zaoštrava situacija — kao što su Srebrenica, progon ćirilice u Hrvatskoj. Ovim se stvara pogodno tlo za ozbiljnu i argumentovanu raspravu. Takvu raspravu pre svih moraju da promovišu političari, ali pritom oni ne mogu biti isključivi i unapred reći — ne želimo referendum. Dakle, problem je u tome što nema rasprave i ona bi morala da bude stavljena na dnevni red“, uveren je Simić.
Referendum, to jest, narodna inicijativa, podseća Simić, jeste najdemokratskiji način izražavanja, ali i krajnje kontroverzna ustanova.
„Klasične demokratije kao što su Britanija i Amerika nisu za džabe izbegavale referendum. Prosto se smatralo da referendum nije dovoljno mudar način izražavanja zato što bez obzira na to što on jeste najdemokratskiji način, vrlo često narod, odnosno masa, može da bude zavedena raznim populističkim i neracionalnim obećanjima tog referenduma“, objašnjava Simić, napominjući da je u kontekstu toga vrlo interesantno da je baš u Britaniji referendum doveo do ovako važne odluke.
Prema rečima našeg sagovornika, glavno pitanje koje nije važno samo za Srbiju nego i za ceo region jeste — kuda dalje. „Jer koliko god nam se činilo da su Slovenija i Hrvatska našle svoju sudbinu u EU, sada se vidi da Unija nije tako jaka kako se to činilo“, zaključuje Simić.
