Iako su turski mediji javili da je šef turske diplomatije Mevlut Čavušoglu dao saglasnost da se ruski avioni pojave u avio-bazi Indžirlik, on je tu vest demantovao, rekavši da je Ankara spremna da sarađuje sa Rusijom u borbi protiv terorističke organizacije DAEŠ, ali da nije dala zeleno svetlo za korišćenje turske baze.
I portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da mu nije poznato da je postojala bilo kakva zvanična komunikacija o korišćenju turske avio-baze Indžirlik i da li su vojne institucije uspele da obnove saradnju.
„Mi smo tu informaciju čuli preko medija, a u pitanju je svakako važna poruka koju ćemo analizirati kako iz političkog tako i iz vojnog ugla“, rekao je Peskov.
Da li je Rusiji uopšte potrebna turska vojna baza za borbu protiv DAEŠ-a?
Raspoređivanje ruskih aviona u bazi Indžirlik je malo verovatno pošto njene prave „gazde“ nisu Turci, nego Amerikanci. Osim toga, Rusija već koristi za borbu protiv DAEŠ-a bazu Hmejmim u Siriji, rekao je bivši načelnik međunarodne uprave Ministarstva odbrane Rusije Jevgenij Bužinski.
„Veoma egzotičan predlog, jer je Indžirlik — američka baza, premda se nalazi na turskoj teritoriji. To je ideja koja se teško može realizovati… Turci na Indžirliku obavljaju samo servisne poslove, oni nisu tamo gazde“, rekao je Bužinski.
I politički analitičar Aleksandar Radić smatra da Rusi, u ovom trenutku, koristeći bazu Hmejmim, mogu da reše nivo vazduhoplovne podrške koji je potreban sirijskoj vojsci.
„Ruska vojska je od početka cenila da ne treba duboko da ulazi u sirijsku krizu niti po vremenskom trajanju niti po angažovanim snagama, pa je veliko pitanje da li je Moskvi zaista nužno angažovanje i iz Indžirlika“, kaže Radić za Sputnjik.
Sličnog stava je i ruski vojni analitičar Vladimir Bogatijarov.
„Korišćenje ove baze dalo bi određene prednosti ruskim snagama, iako se one snage koje se već nalaze u Siriji snabdevaju i vazdušnim, ali i drugim putevima, između ostalog i morskim. Zato, logistički gledano, ovo nije tako važan korak, ali svakako jeste jako bitan politički čin“, smatra Bogatijarov.
Kako kaže Aleksandar Radić, scenario u kome bi ruski vojni avioni sleteli u Indžirlik bila bi izuzetna političko-diplomatska pobeda Moskve, jer je Indžirlik dosad bio prepoznatljiv kao američka i NATO baza, mesto za projekciju vojne moći SAD i njihovih saveznika.
„Mora se imati u vidu da bi rusko prisustvo u Indžirliku bilo štetno po američki uticaj jer je jasno da Amerikancima nimalo ne prija da se Rusija, zbog angažovanja relativno skromnih snaga u Siriji, sada tretira kao jedan od globalnih faktora moći“, ističe Radić.
On veruje da bi samim otvaranjem mogućnosti da se Rusi pojave u Indžirliku bila poslata poruka političke prirode.
„To bi bio pokušaj da se jednim radikalnim potezom Ankare pokaže Moskvi da je podignuta bela zastava. Poslednjih meseci se puno toga dešavalo, a Turska je kapitulirala pritisnuta dramatičnim posledicama obaranja ’suhoja‘ 24. novembra prošle godine, što je oslabilo i kompromitovalo pozicije te zemlje“, napominje Radić.
Inače, baza Indžirlik se nalazi na oko osam kilometara severno od Turskog grada Adana, blizu granice sa Sirijom, a u njoj se trenutno nalaze avioni Sjedinjenih Država, Nemačke, Velike Britanije, Saudijske Arabije i Katara, koji učestvuju u kampanji koalicije koju predvode SAD protiv DAEŠ-a.
