Oko 20 pripadnika Islamske države uhapšeno je zbog sumnje za učešće u terorističkom aktu na aerodromu „Ataturk“ u kom su poginule 44 osobe, a povređeno 230 ljudi. Veruje se da je organizator tog napada Čatajev, koji je, kako se spekuliše, zauzimao visoki položaj u „ministarstvu rata“ DAEŠ-a. TV kanal Si-En-En je preneo, pozivajući se na predsednika Komiteta za nacionalnu bezbednost Predstavničkog doma Kongresa SAD Majkla Makola, da je Čatajev mnogo puta boravio u Siriji u sastavu terorističkih grupacija.
„On je možda ’neprijatelj broj jedan‘ na Severnom Kavkazu u Rusiji. Mnogo puta je bio u Siriji i postao je jedan od visokih zvaničnika ’ministarstva rata‘ Islamske države“, rekao je Makol.
Ime Čatajeva je inače u oktobru prošle godine stavljeno na antiteroristički spisak SAD. Nacionalni antiteroristički komitet Rusije ga je još u leto 2015. označio kao rukovodioca mreže za vrbovanje građana Rusije u DAEŠ, a u januaru ove godine upozorio da on možda sprema seriju terorističkih akata u Evropi i Rusiji.
Međutim, uprkos osvedočenoj terorističkoj prošlosti i činjenici da je za njim bila raspisana poternica u Rusiji, Čatajev se 13 godina mirno kretao svetom zahvaljujući statusu izbeglice koji mu je dala Austrija.
Prema rečima zamenika ruskog Istražnog komiteta Andreja Pržezdomskog, Čatajevu je u DAEŠ-u bila dodeljena vodeća uloga u obuci ekstremista za izvođenje terorističkih napada u Rusiji i Zapadnoj Evropi. Bio je i komandant jedinice sastavljene od ljudi poreklom sa Severnog Kavkaza.
Islamskim ekstremistima priključio se u vreme Drugog čečenskog rata 1999-2000. gde je izgubio ruku, zbog čega je dobio nadimak „jednoruki Ahmed“. Kasnije se smatrao predstavnikom Doku Umarova, nekad „teroriste broj 1“ u Rusiji i u Zapadnoj Evropi. Na poternici u Rusiji je od 2003. zbog regrutovanja ljudi u terorističke grupacije. Međutim, iste godine dobio je azil u Austriji. Tvrdio je da je ruku izgubio nakon što je teško mučen u ruskom zatvoru i da ga progone ruske vlasti. Privođen je u Švedskoj 2008. u Treleborgu kada je policija u njegovom vozilu pronašla kalašnjikove, eksploziv i municiju, zbog čega je proveo u tamošnjem zatvoru oko godinu dana.
Potom je 2010. uhapšen u Ukrajini, kada je na njegovom mobinom telefonu pronađeno uputstvo za izvođenje eksplozije i fotografije ljudi koji su u njoj poginuli. Rusija je tražila njegovo izručenje zbog veza sa terorizmom, ali je Evropski sud za ljudska prava naložio Ukrajini da ga ne izruči, dok je Amnesti internešenel pozvao ukrajinske vlasti da ga ne predaju jer bi u Rusiji „mogao biti suočen sa nepravednim suđenjem i bio u opasnosti da bude mučen i maltretiran“.
Prema rečima policijskog zvaničnika Vedenskog rejona, odakle je poreklom Čatajev, on je iz Ukrajine otišao u Gruziju, gde je živeo i čije je državljanstvo dobio.
Šef spoljnopolitičkog komiteta ruske Dume Aleksej Puškov rekao je da je Rusija upozoravala Tursku na Čatajeva, baš kao što je svojevremeno slala informacije američkom FBI o braći Carnajev, koji su izvršili teroristički napad na Bostonskom maratonu.
Mы govorili FBR o bratьяh Carnaevыh. Dobivalisь эkstradicii terrorista Čataeva. Nam ego ne otdali. I vot on vzorval Stambul. I kto v otvete?
— Alekseй Puškov (@Alexey_Pushkov) July 2, 2016
„Govorili smo FBI za braću Carnajev. Tražili smo izručenje teroriste Čatajeva. Nisu nam ga dali. I evo, on je digao u vazduh Istanbul. Pa ko je odgovoran“, upitao je Puškov.
