Ubistvo ide iz mržnje, a ljudi koji mrze misle da je drugi zao, tvrdi za Sputnjik psihoterapeut Zoran Milivojević komentarišući vest o masovnom ubistvu koja je Srbiju dočekala rano jutros. Naime, Siniša Zlatić, osumnjičen je da kasno sinoć iz automatskog oružja ubio pet osoba, a ranio njih 20 u kafiću „Makijato“ u Žitištu kod Zrenjanina. Informacije sa lica mesta govore da je veći masakr sprečen zahvaljujući Isidoru Šutoviću i Milanu Majkiću, koji su bili na licu mesta i sprečili osumnjičenog da dalje puca.
Žena čoveku ne pripada!
Očigledno da je tu bila u pitanju ljubomora, pojašnjava psihoterapeut Milivojević, i da osumnjičeni nije prihvatio rastanak, razvod.
„Koliko sam pročitao od pre šest meseci, znači još veoma rano jer ljudi kod takvih razlaza su u jednom procesu tugovanja. Međutim, tuguju kad prihvate da je konačno, a on očigledno nije prihvatio“, smatra Milivojević.
Kako pojedini mediji nezvanično saznaju, osumnjičeni Siniša Zlatić je video svoju donedavnu suprugu Dijanu Zlatić u kafiću i navodno rekao: „Sve ću da ih pobijem“. Potom je došao sa puškom.
Osumnjičeni je, smatra Zoran Milivojević, jednog trenutka imao onu logiku: eto ona sad uživa, on pati, to nije u redu i ona zbog toga ne zaslužuje da živi.
Sagovornik Sputnjika tvrdi da je u ovom slučaju poseban problem i specifičnost to što su ljudi u ovakvim situacijama ograničeni, da je ta mržnja ograničena na nekoga za koga oni misle da im je upropastio život i možda na nekoga ko im je u tome pomogao, kao što je bilo slučajeva da ubije suprugu, njenog oca, njenu majku…
„Međutim, ovde zapanjuje ta neselektivnost. To da čovek puca nasumice po kafiću, to je petak veče, vreme kad se izlazi, kafić je bio pun, i to objašnjava veliki broj žrtava. Što znači da je on tu neku mržnju proširio na sve. Kao, mrzim vas sve i sve ću vas pobiti“, precizira Milivojević.
Upravo je ovo dobar primer, dodaje dalje on, za teoriju da ne možemo nasilje razrešiti samo kroz nasilje nego da treba da se edukujemo kad su u pitanju ljubavni odnosi — šta znači kad neko hoće sa nekim, šta znači kad neko neće sa nekim.
Previše porodičnih ubistava
Ako u Gugl pretraživač ukucate upit „ubio suprugu“ samo za poslednjih mesec dana izaći će previše rezultata sa vestima o ubistvima, samoubistvima, nasilju u porodici. Danas je i u okolini Knjaževca čovek nožem ubio suprugu.
Mreža žena protiv nasilja upozorila je da u Srbiji svake godine u porodičnom nasilju bude ubijeno između 30 i 40 žena, a zločini u Žitištu i Knjaževcu su 16. ubistvo u ovoj godini počinjeno od strane člana porodice ili partnera. Podsećajući na masovna ubistva u Kanjiži maja 2015. godine i u Velikoj Ivanči aprila 2013. godine, iz te mreže navode da institucije ne čine dovoljno u oblasti zaštite žena od muškog nasilja.
„Primećujemo taj trend poslednje recimo tri-četiri godine. To je ta poruka: meni nema života bez tebe, ako nećeš biti moja, nećeš biti ni tuđa. Tako da ubija i samoubija se, jer je sve besmisleno bez njene ljubavi“, konstatuje za Sputnjik Zoran Milivojević.
Srbi su, kako kaže, u tom nekom smislu strastan narod. „To su ubistva iz strasti, a strast dolazi od reči stradanje, stradali, nastradali. Strasni ljudi previše cene neke stvari i onda zanemaruju neke druge i zbog toga na kraju nastradaju“, dodaje Milivojević.
Muškarci u Srbiji, smatra on, osećaju da nisu dovoljno vredni, ne rade, a nema posla, a kad rade ne donose dovoljno veliku platu, žena je nezadovoljna. Oni ne cene sebe dovoljno, pa onda mogu da misle da ni drugi neće.
Nasilje dolazi kao sukob dve želje i volje. A onda kad nema dogovora, neko postaje nasilan.
„Čuvaj se besa mirnih ljudi“, podseća Milivojević na poznatu rumunsku poslovicu. Međutim, on dodaje da to ne znači da su svi mirni ljudi potencijalni nasilnici.
„Da je osumnjičeni išao na neki psihijatrijski pregled, niko ne bi mogao da pretpostavi da bi on mogao da uradi ovako nešto“, tvrdi Milivojević.
Rešenje je, zaključuje sagovornik Sputnjika, u istraživanju uzroka i društvenoj akciji.