Ranije je Stejt department SAD saopštio da je 38 kompanija iz Rusije, Kine, Belorusije, Malezije i niza drugih zemalja uključeno u sankcioni spisak. Ovaj spisak je sastavljen na osnovu Zakona o neširenju oružja za masovno uništenje u Iranu, Severnoj Koreji i Siriji.
Ograničenja su uvedena 150. Avijacionom remontnom zavodu u Kalinjingradu, Konstruktorskom birou mašinoizgradnje u Kolomni i moskovskom Konstruktorskom birou „Kuncevo“.
Rjabkov je naglasio da je Vašington, dajući novi implus sankcijama, odlučio da ponovo izvrši pritisak na niz kompanija odbrambeno-industrijskog kompleksa Rusije, što „očigledno pokazuje suštinu politike“ SAD.
„Kako se može oceniti težnja Bele kuće da ’kazni‘ ruska preduzeća koja pomažu sirijskom narodu da se bori protiv DAEŠ-a i drugih terorističkih organizacija? Šta je to ako nije posredna podrška teroristima?“, rekao je Rjabkov.
Prema njegovom mišljenju, administracija američkog predsednika treba da „proceni u kakvoj svetlosti SAD predstavljaju sebe pred celim svetom“, ukoliko Vašington ne razmišlja o šteti koju „metodično nanosi“ rusko-američkim odnosima.
„Uostalom, nakon što je CIA praktično podstakla Al Kaidu u Avganistanu, neprincipijelnost i nemoralnost politike Vašingtona toliko su očigledne da tu i nema šta mnogo da se komentariše“, dodao je on.
Rjabkov je zaključio da SAD sankcijama pokušavaju da postignu „sumnjive spoljnopolitičke ciljeve“ i dodao da se Rusija „pod sankcijama neće pognuti“.
SAD su uvele sankcije Rusiji na proleće 2014. godine. One su prvo imale personalni karakter, bile su usmerene protiv konkretnih političara, a kasnije je Vašington uveo ograničenja za određene grane ruske ekonomije. Moskva je u avgustu iste godine odgovorila ograničenjem uvoza prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su uvele sankcije Rusiji.
