„Situacija u oblasti bezbednosti u Evropi, uključujući Severni Atlantik, promenila se tokom poslednje decenije. Vlasti Islanda i SAD su smatrale neophodnim da donesu novu rezoluciju“, navodi se u izjavi islandske šefice diplomatije Lili Alfredsdotir.
„Želeli bismo posebno da naglasimo ograničeno prisustvo američkih snaga na Islandu, što odražava novu fazu u našoj saradnji“, izjavila je ministarka.
Deklaracija predviđa mere za intenziviranje vojne saradnje između Islanda i SAD, uključujući održavanje zajedničkih vojnih vežbi.
Island je član NATO-a, ali nema svoju vojsku. Od 2008. godine vazdušni prostor te zemlje obezbeđuje vojna avijacija zemalja-saveznika iz NATO-a.
Američka vojska se iskrcala na Island 1941. godine, kako bi joj pružila zaštitu od nacističke Nemačke. Tokom godina Hladnog rata američki vojni kontingent je bio stacioniran u bazi Keblaviku.
Jedinice SAD su 2006. godine napustile Island, a baza Keblavik je bila zatvorena. Sada je teritorija baze deo međunarodnog aerodroma u Rejkjaviku.
