Nakon sastanka s predsednikom Finske Saulijem Ninisteom Putin je rekao da će ministarstvima odbrane i inostranih poslova naložiti da pokrenu pitanje o sistemu mera za zaštitu avio-bezbednosti u Baltičkom regionu na Savetu NATO—Rusija.
„Podsetiću da ne lete samo ruski avioni iznad Baltika bez uključenih uređaja za raspoznavanje, nego i avioni svih zemalja NATO-a. Broj letova zemalja NATO-a iznad Baltika u dva puta je veći od broja letova ruske avijacije. To nismo mi izmislili, to je statistika. Slažem se s predlogom predsednika Finske. I ne samo to, po povratku u Moskvu, naložiću Ministarstvu inostranih poslova i Ministarstvu odbrane Rusije da ovo pitanje stave u dnevni red predstojećeg zasedanja Saveta Rusija—NATO u Briselu koji će biti održan posle Samita NATO-a u Varšavi“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je ocenio da se posle izazivanja napetosti u Ukrajini slično dešava i u drugim zemljama, uključujući region Baltičkog mora.
„Nakon ovog poteza, a ja smatram da je to bila provokacija onih koji su podržavali državni prevrat u Ukrajini, preduzimaju se i drugi koraci, uključujući izazivanje napetosti u drugim delovima sveta, Evrope, uključujući i region Baltičkog mora“, rekao je Putin.
Rusija će poštovati izbor finskog naroda
Govoreći o mogućnosti da Finska stupi u NATO, Putin je istakao da će Rusija poštovati svaki izbor Helsinkija, ali je dodao da se teško može očekivati da će ruska vojska, koja se nalazi na 1.500 kilometara od finske granice, ostati na tom rastojanju.
„Mi poštujemo svaki izbor finskog naroda u vezi sa zaštitom svoje nezavisnosti, svoje bezbednosti – to je izbor Finaca", rekao je Putin napomenuvši da je Rusiji, ipak, draži neutralni status Finske.
Moskva će reagovati na širenje NATO-a
Ruski predsednik se zapitao kako Rusija treba da odgovori na povećanje prisustva NATO-a u blizini svojih granica.
„Podsetiću vas da je Rusija donela odluku i realizovala je, mi smo udaljili našu vojsku od rusko-finske granice na udaljenost od 1.500 kilometara. I ništa sve do sada nismo menjali. A na našim granicama na Baltiku vojska NATO-a se povećava. Šta da radimo?“, rekao je Putin.
Ruski predsednik je ponovio da će Moskva morati da reaguje na razmeštanje sistema protivraketne odbrane NATO-a u Poljskoj i na povećanje kontingenta Alijanse.
„Sada govore o postavljanju istog sistema radara i antiraketa na teritoriji Poljske, a to je već region Baltičkog mora. Šta da radimo? Kako da zaustavimo te pretnje? Moramo na odgovarajući način da reagujemo. Sada se objavljuje da će biti uvećan kontingent NATO-a u baltičkim zemljama. Premeštanje naše vojske na našoj sopstvenoj teritoriji karakteriše se kao agresivno ponašanje, a vojne vežbe NATO-a u blizini naših granica iz nekog razloga se tako ne posmatraju. Mi smatramo da je to apsolutno nepravedno i da nije realno“, istakao je Putin.
Samit Rusija-NATO prilika za početak dijaloga
Prema njegovim rečima, Rusija će na Samitu Rusija—NATO u Briselu početi dijalog s Alijansom.
„Gospodin predsednik je formulisao danas predloge o makar prvim koracima usmerenim na povećanje poverenja, sprečavanje sukoba. Već sam rekao da se s tim slažem, probaćemo da počnemo dijalog s NATO-om na samitu u Briselu“, dodao je Putin, koji se složio s predlogom finskog kolege da se razradi sistem mera avio-bezbednosti u Baltičkom regionu.
Predsednik Finske predložio je Putinu da se dogovore da avionima kojima su isključeni uređaji za signalizaciju budu zabranjeni letovi iznad Baltičkog mora.
„Govorio sam o situaciji u regionu Baltičkog mora zbog toga što nam je poznato da u baltičkim i drugim zemljama postoje strahovanja od Rusije. S druge strane, Rusija NATO vidi kao veliku pretnju. Tako nastaje začarani krug. Kako bi se on prekinuo, ključna reč je poverenje. Za građenje tog poverenja važno je da se malim koracima krećemo napred“, rekao je finski predsednik nakon razgovora s Putinom.
Prema njegovim rečima, jedan od tih malih koraka mogao bi da bude rad na izbegavanju negativnih incidenata.
„Zbog toga sam pokrenuo pitanje o letovima avijacije s isključenim transponderima. Svima nam je poznato da su takvi letovi u određenoj meri rizični. Zato sam predložio da se u regionu Baltičkog mora postigne sporazum o tome da ti transponderi uvek moraju da budu uključeni“, rekao je Niniste.
