Profesor Fakulteta političkih nauka u Banjaluci Miloš Šolaja među razlozima zbog kojih je Duraković, koji se svojevremeno predstavljao kao prijatelj Srba, „okrenuo ploču“, navodi i bojazan da se Vučićev dolazak u Srebrenicu ne može organizovati tako da bude potpuno bezbedan.
Šolaja, međutim, veruje da poruku Durakovića da su Srbi nepoželjni na komemoraciji treba staviti i u kontekst predstojećih lokalnih izbora, na kojima se sve srpske stranke udružuju da u Srebrenici „izguraju“ Srbina za načelnika opštine, a bošnjačke se tome odupiru.
Istovremeno, upozorava on, politička situacija u BiH ide u pravcu sve veće nacionalne podvojenosti, što pokazuje i popis na kom su bošnjački predstavnici pokušali i, nažalost, uz pomoć međunarodne zajednice, donekle i uspeli da prikažu takvo stanje stvari u BiH koje ide naruku povećanju broja Bošnjaka.
„Pored toga, Srbija i premijer Vučić su stekli dosta ugleda i time što su uputili određeni deo finansijskih sredstava za Srebrenicu. To sve u okolnostima kada se zaoštrava međunacionalna situacija i kada se bliže lokalni izbori ne odgovara ni Ćamilu Durakoviću lično kao pretendentu za nastavak načelničke funkcije, ni generalno bošnjačkom nacionalnom korpusu“, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Bošnjaci, napominje on, imaju i problem što još nisu uspeli da putem institucija BiH pronađu krivce za napad na premijera Vučića.
Na pitanje kako tumači činjenicu da su maltene u isto vreme sa Durakovićevim izjavama poslaničke grupe LDP—SDA Sandžaka i LSV i Zelena stranka inicirale u skupštini donošenje rezolucije o genocidu u Srebrenici, Šolaja kaže da je činjenica da se i bošnjački nacionalni korupus širom Balkana nameće sa svojim nacionalnim pitanjem.
Ovakva situacija im služi da postave ta pitanja na dnevni red. U Srbiji formulacija o genocidu u Srebrenici neće proći, ali je sasvim sigurno da će se javnost baviti time, navodi Šolaja.
Podsećajući da rezolucija, koju je svojevremeno pokrenula Velika Britanija, nije došla na dnevni red SB UN jer su na zahtev i Srbije i RS predstavnici Rusije to onemogućili, profesor Šolaja kaže da smo svedoci stalnog poigravanja sa ocenama rata, koje služe malo više u dnevno političke svrhe.
U tom pogledu su, smatra on, na istom pravcu i kontroverzne poruke predsedavajućeg Predsedništva BiH Bakira Izetbegovića, koji je pozvao predsednika Tomislava Nikolića da u septembru poseti Sarajevo.
„Setimo se da je poseta Nikolića pre nekog vremena otkazana zbog hapšenja Nasera Orića, a vidimo da se sada otkazuje Srebrenica. To je ta igra toplo-hladno u kojoj ne vidim neku generalnu projekciju bošnjačke politike osim neposrednog dnevnog interesa i možda nastavka politike od pre 20-ak godina kada su Srbi na Balkanu bili za sve krivi“, ističe Šolaja.
On upozorava da se ponovo pokušava igra u dva pravca ili licemerni pristup: da se s jedne strane bošnjački političari predstave kao demokrate i ljudi pomirenja u regionu, a da s druge strane šalju poruke da Srbi nisu dobrodošli.
Šolaja pak ističe da su poruke predstavnika Srbije korektne i umerene, ali i da Srbija polako uspostavlja veću ekonomsku stabilnost.
„U tom svetlu i po osnovu nekih drugih mogućnosti u međunarodnoj saradnji, Srbija postaje značajniji partner i otud ovi pokušaji da se ona omalovaži i spreči da ima onaj uticaj kakav bi mogla da ima“, kaže profesor Šolaja.
