Diplomatsko priznavanje Kosova pet članica Evropske unije koje to još nisu učinile moglo bi da usledi posle odluke Velike Britanije da napusti EU, prenosi reči kosovskog predsednika Hašima Tačija štampa u Prištini, citirajući njegovu izjavu da bi među prvima to mogla da uradi Španija.
Podsećanja radi, Španija na svojoj teritoriji ima sličan problem kao Srbija sa Kosovom — Kataloniju, koja teži samostalnosti. Tači je svoje tvrdnje potkrepio tezom da će zbog odluke Londona da istupi iz EU doći do jačanja separatistički nastrojenih delova država unutar EU, kao što je to u Španiji, ali i u samoj Velikoj Britaniji u kojoj je pozitivan ishod referenduma o izlasku iz EU aktivirao pitanje Škotske.
Rukovodeći se najavom da će Škoti zatražiti novi referendum, koji bi im omogućio izlazak iz Britanije, Tači je uveren da Kosovo može na tome da poentira i dobije priznanje preostalih članica Unije, jer bi se tako, rezonuje on, zaustavilo dalje cepanje država u EU. Strah da će „bregzit“ oživeti separatističke pokrete u zemljama EU nije bez osnova, ali kako on može da doprinese novim priznanjima Kosova unutar EU, nije baš jasno.
Ni Milan Igrutinović, sagovornik Sputnjika sa Instituta za evropske studije u Beogradu, ne vidi logiku u Tačijevim rečima i smatra da je u pitanju „politička demagogija“, koju kosovski predsednik koristi za „unutarpolitičku retoriku, koja nema veze sa stvarnošću“.
„Španija neće promeniti stav po pitanju Kosova upravo zbog Katalonije. Drugim rečima, ona će ostati na istoj liniji — da ne priznaje otcepljenje država. Ako pričamo o Škotskoj i referendumu, ako do toga dođe, to otcepljenje će biti uz saglasnost Londona, pa stoga neće biti problematično“, ističe Igrutinović.
On ne spori da može da dođe do situacije da Španija poruči Škotskoj da je neće priznati, upravo zbog Katalonije, ali napominje da, što se nas tiče, tu nema nikakve sličnosti ni sa Španijom ni sa Škotskom.
„Za Kosovo šta god da bude, ništa se ne menja. Pozicije su ostale iste i za Španiju i za Kataloniju i za Škotsku i Veliku Britaniju. Ali, sad se desio ’bregzit‘ i sada neko ’razmrdava‘ razne scenarije u glavi i spinuje, pokušavajući da to predstavi u duhu koji je razumljiv lokalnoj javnosti. To je politički marketing. U krajnjoj liniji, izlazak Velike Britanija iz EU je peh, a ne poen za Kosovo, s obzirom da je London bio jedan od glavnih zagovarača podršci nezavisnom Kosovu u EU, što više ide u prilog Beogradu nego Prištini“, objašnjava on.
Fundamentalna stvar, dodaje naš sagovornik, jeste da li se neko otcepljuje uz saglasnost matice ili ne. Ako Škoti iz Britanije odu nakon sporazuma sa Londonom, onda će ih priznati i Srbija. Ali ako Katalonija bez saglasnosti Madrida postane nezavisna, Srbija je neće priznati.
Podsećanja radi, Velika Britanija je još pre odluke o izlasku iz EU zauzela stav da nije za proširenje Unije, apostrofirajući Srbiju, Kosovo i Crnu Goru, kao države koje bi svojim ulaskom u EU mogle da donesu više štete, nego koristi samoj Uniji.
Dan posle referenduma u Velikoj Britaniji generalni sekretar Međunarodnog evropskog pokreta Petros Fasulas ocenio je da posle istupanja Velike Britanije iz EU može doći do „zamrzavanja proširenja“, odnosno njegovog znatnog usporavanja, pošto će EU biti zaokupljena svojim problemima.
„Britanski referendum će pokrenuti proces zatvaranja u sebe… Među liderima EU vlada neizvesnost i sigurno im proširenje neće biti prvo na pameti“, izjavio je Fasulas, dodajući da pod zamrzavanjem procesa podrazumeva kontinuirano odlaganje i usporavanje, što je gore nego da se napravi pauza.
