„Glasao sam za izlazak, ali uzimajući u obzir sve činjenice, nesumnjivo je da ćemo na kraju ostati u EU“, piše novinar „Indipendenta“ Šon O′Grejdi.
Kao prvo, prema njegovom mišljenju, prevaga glasova je bila neznatna. Većina zemalja ima ustavni običaj po kom je za donošenje ozbiljne odluke potrebno odobrenje dve trećine glasova zakonodavaca ili građana na referendumu — tj. mnogo više od 52 odsto koji su glasali za „bregzit“. Osim toga, jedan broj onih koji su glasali za izlazak zabrinut je nastalom situacijom i počinje da žali zbog donete odluke“, piše O′Grejdi.
Pod dva, ukazuje on, u Velikoj Britaniji samo parlament može da odluči da li država treba da sledi volju naroda ili ne. Naravno, ne može se uzeti i ignorisati rezultati referenduma, ali on nije odlučujući faktor.
Pod tri, EU bez Velike Britanije gubi previše. Onaj ko zameni premijera Dejvida Kamerona, koji je najavio ostavku, verovatno će samo zamoliti Brisel za neki novi, povoljniji ugovor, a EU će, ako njeni lideri imaju i kap zdravog smisla, pristati da predloži nešto što će umiriti pristalice „bregzita“ — na primer, da se „malo uspori“ u migrantskom pitanju, smatra novinar „Indipendenta“.
Četvrta stvar, po mišljenju O′Grejdija, malo ko od konzervativaca — partije većine koja je formirala Vladu, sada podržava izlaz iz EU, uključujući bivšeg gradonačelnika Londona Borisa Džonsona koji je ranije bio aktivni pristalica „bregzita“.
Na kraju, ako se uopšte i održe izbori i na vlasti Konzervativnu partiju zamene laburisti, oni sigurno neće želeti izlazak iz EU bez ranijeg dogovora sa Briselom. U tom slučaju, u zemlji će se skoro sigurno održati novi referendum, i ovaj put pobednici će, verovatno, biti pristalice EU, zaključuje novinar.
