Arkadij Miler sa Instituta filozofije Ruske akademije nauka i član Međusaborskog prisustva Ruske pravoslavne crkve kaže za Sputnjik da odluke Sabora na Kritu neće imati veliki značaj za Rusku pravoslavnu crkvu, jer ona, kao i još nekoliko crkava, nije učestvovala na sastanku i nije potpisivala nikakva dokumenta.
„Što se tiče zaključaka koje su doneli učesnici skupa, to nije nešto novo, o tome se govorilo i pre 20 godina, stoga, oni nisu interesantni čak ni pravoslavnim vernicima“, kaže sa Sputnjik Maler.
On napominje da se Ruska pravoslavna crkva uvek zalagala za što aktivniji dijalog sa svim konfesijama i verskim organizacijama.
„Kritika islamskog terorizma na teritorijama na kojima žive pravoslavni narodi je uobičajena retorika svake pravoslavne crkve. I Rusija je veoma zabrinuta zbog jačanja islamskog fundamentalizma na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, kao genocida pravoslavnih naroda. Ali, opet, učesnici Sabora na Kritu nisu rekli ništa novo po tom pitanju, jer su na taj problem više puta ukazivale RPC, kao i Carigradska patrijaršija. Učesnici Sabora na Kritu su izneli sopstvene stavove, to je spisak želja, koje je izrazila Carigradska patrijaršija, i nijedna zemlja neće to tumačiti kao preporuku“, kaže Miler za Sputnjik.
Sa druge strane, naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Aleksandar Raković kaže za Sputnjik da je na Kritu pokazano jedinstvo pravoslavnih hrišćana uprkos tome što neke crkve nisu prisustvovale.
„Čini se posle ovog Sabora da razlike, ne da nisu nepremostive, nego su premostive i na dohvat je ruke njihovo premošćenje“, smatra Raković.
Raković objašnjava da za one pravoslavne crkve koje nisu bile na Kritu, odluke nisu obavezujuće za sada.
„Njima će, koliko čujemo, biti poslati svi potpisani dokumenti da oni naknadno stave svoj potpis na te dokumente i ako i oni potpišu u tom slučaju bi te odluke bile obavezujuće“, kaže Raković i napominje da nije izvesno da će te crkve potpisati dokumente Sabora.
On dodaje da prilike nisu uvek idealne, ali da u narednom periodu treba očekivati da se premoste nesuglasice između pravoslavnih crkava koje su prema njegovim rečima tehničke i proceduralne prirode. Raković veruje da će u narednom periodu u vrlo bliskoj budućnosti održati sabor na kojem će prisustvovati sve pravoslavne crkve.
„Čini se naravno da sve razlike mogu lako da budu prevaziđene, to je sada izvesno. I naš patrijarh je nedavno rekao da podela u pravoslavnoj crkvi nema, da su svi jedinstveni oko ključnih pitanja. Treba nastaviti zasedanje tog jednog sabora koji se održava u kontinuitetu i pridružiće se i one crkve koje sada nisu bile u prilici da dođu“, kaže Raković.
