On smatra da je sve to počelo pre nego što je EU zadesila migrantska kriza, kao i ekonomska kriza u određenim zemljama-članicama.
Prema njegovom mišljenju, prvi znaci nezadovoljstva su se pojavili posle nekoliko talasa proširenja, to jest posle učlanjivanja u EU zemalja Centralne i Istočne Evrope.
To je, prema njegovim rečima, bila prevremena i politizovana odluka jer su mnogi momenti ostali nedorađeni i nejasni.
„I sada upravo tu Poljaci — radni migranti — predstavljaju drugu grupu po veličini posle tradicionalno prvih Indijaca. Poljski radni migranti su u potpunosti promenili situaciju na tržištu rada i ostavili mnoge Britance bez mogućnosti da nađu posao. Takvih primera ima mnogo“.
Kosačov, međutim, ne očekuje da će izlazak Britanije iz EU dovesti do domino efekta.
„Nekakav moj osećaj kaže da će posle talasa euforije uslediti talas otrežnjenja, kada će postati jasno da izlazak sa sobom nosi i probleme za obe strane. Ako tako i bude, onda će pristalice jačanja EU imati nove argumente, kojih dosad nije bilo, i zato ne očekujem nove talasa izlazaka zemalja-članica iz sastava Unije u bliskoj budućnosti“, rekao je Kosačov.
Komentarišući izjave zapadnih zvaničnika o navodnoj „Putinovoj pobedi“ zbog „bregzita“, Kosačov kaže da je to glupost.
„Kao prvo, mi nemamo mogućnosti da u tolikoj meri utičemo, posebno imajući u vidu da su naši odnosi sada veoma zahladili. Kao drugo, šta će to Rusiji? Uopšte ne smatram da bi izlazak Velike Britanije iz EU išao naruku Rusiji. Ova situacija će dovesti do stvaranja potpuno drugačijeg odnosa Rusije, EU i Velike Britanije. Nadam se da će ovaj izlaz Velike Britanije, probuditi EU da proanalizira u kakvom pravcu se ona razvija jer Unija sada više Evropu razdvaja nego što je ujedinjuje“, ističe on.
Kosačov zaključuje da nije u redu da se Rusiji pripisuje „sopstvena nesreću EU“, dodajući da bi „to stavio na savest onih koji tako nešto izjavljuju“.
