Na svečanosti koja je imala bogat i krajnje neobičan umetnički program uz tango i latino ritmove koje je izveo trubački orkestar, prisutnima se prvo obratio dobitnik ovogodišnje nagrade Andrićevog instituta za najbolji roman, srpski pisac Vladimir Kecmanovć, koji je rekao da postoje veći gradovi koji imaju veće sajmove knjiga, da postoje mnogoljudnije zemlje koje na svojim sajmovima imaju više posetilaca nego što je ljudi u Republici Srpskoj, ali, naglasio je Kecmanović, na svetu nema grada u kojem Sajam knjiga može da ima više simboličkog smisla i značaja od Andrićgrada.
Nakon Kecmanovića, gostima Andrićgrada i Sajma knjiga obratio se akademik Matija Bećković, dobitnik nagrade Andrićevog instituta za životno delo. On je istakao da ovo nije sajam knjiga, već knjige, jer samo je jedna knjiga iz koje je sve nastalo, knjiga koju je mali Andrić gledao u izlogu knjižare i zamišljao šta bi u njoj moglo da piše. To je bio početak njegovog književnog stvaranja, rekao je akademik Bećković istakavši da je Andrić u svom stvaralaštvu napisao — sve nas.
Prvi Sajam knjiga u Andrićgradu otvorio je donedavni predsednik Urugvaja Hose Muhika, koji je u svom izuzetno emotivnom govoru pokazao da je kroz poznanstvo sa Emirom Kusturicom, ali i nekoliko dana boravka u Republici Srpskoj, upoznao veličinu naše, kako je rekao izudarane, napaćene kulture.
Muhika je povukao paralelu između Urugvaja i Republike Srpske govoreći o tome kako je njegova zemlja nastala dolaskom izbeglica iz ratom ugroženih zemalja. Ona je upravo zato otvorena, bez predrasuda širi ruke svima koji dolaze, rekao je Muhika naglasivši da je optimista.
„Mržnja je kao korov, ali ljubav treba negovati kao biljku, jer bez ljubavi život ne vredi, a ljubav je i sloboda i dostojanstvo“, rekao je Hose Muhika.
Inače, pre zvaničnog otvaranja Sajma knjiga u Višegradu, svoja izdanja predstavio je Andrićev institut.
Sajam koji organizuju Andrićev institut i Beogradski sajam, ima izuzetno bogat prateći program koji će do 10. jula kroz tribine, promocije i predstavljanje samih pisaca, težište staviti na pokretanje aktuelnih književnih, kulturoloških i društvenih pitanja.
