Nakon toga će se, pojašnjava dalje Krstić, ući u pregovore između Britanije, sa jedne, i EU, sa druge strane, i u tim pregovorima biće zapravo određen modalitet izlaska. Kao što Srbija sad pregovara o ulasku, tako će Britanija pregovarati o izlasku. Kako će ti pregovori teći, ne zna se u ovom trenutku, ali Krstić generalno navodi dva modaliteta.
„Jedan bio bi oštar stav EU gde bi ona želela da na neki način kazni Veliku Britaniju i da na taj način spreči sve države koje bi želele da izađu iz EU. Time bi poslala poruku da će taj izlazak biti težak i da ne možete tek tako da izađete iz EU, a da zadržite sve ono što vam odgovara. Recimo, da usvojite norveški model koji bi Britanija želela, koji su čak i Najdžel Feridž i neke opcije koje su malo više nacionalističke zagovarali“, pojašnjava Krtić za Sputnjik.
Druga opcija je, dodaje dalje on, da Unija zapravo nije neko ko može da kažnjava u ovom trenutku jer je i sama suočena sa brojnim krizama pored „bregzita“ i da će se zbog toga odlučiti da Britaniju što pre pusti da ne dođe do dodatnih privrednih, finansijskih, političkih i ekonomskih poteškoća. U toj varijanti, kad se regulišu trgovinski odnosi između Britanije i EU, Unija bi se okrenula unutrašnjoj konsolidaciji i verovatno ka nekom povećanom stepenu integracije.
„Kad kažem kažnjavanje podrazumevam da se neće izlaziti u susret eventualnim britanskim zahtevima koji bi išli na kartu toga da Britanija postane povlašćen partner EU. To je nešto što je Britanija radila i dok je bila u okviru EU. Još od Margaret Tačer, od rabata koji je dobijala, pa sve do povlastica koje je Dejvid Kameron izlobirao, Britanija je zapravo uvek pokušavala da sa EU istrguje nešto za sebe“, podseća Krstić.
EU u ovom trenutku, podvlači sagovornik Sputnjika, mora mnogo više da vodi računa sama o sebi, pa joj je opcija kratke i efikasne brakorazvodne parnice bliža u ovom trenutku. Brzo, ističe Krstić, podrazumeva pregovore od sigurno godinu dve dana.
Iako tvrdi da postoji više faktora koji su presudili da ishod britanskog referenduma bude ovakav, Milan Krstić ističe da je mobilnost onih grupa koje su tradicionalno sklonije ka izlasku iz EU bila na većem stepenu nego onih koji podržavaju opstanak u EU.
„U gradovima gde se očekivala ubedljivija pobeda opcije za opstanak, gde je recimo studentska populacija velika ili gde živi veliki broj visoko obrazovanih, u takvim sredinama je došlo do nešto manje razlike u odnosu na onu koja se očekivala i na osnovu koje je vršena projekcija da će zapravo da pobedi, uz malu procentualnu razliku, opcija za opstanak u Evropskoj uniji. Dakle, oni koji su bili protiv su izašli na birališta masovnije“, zaključuje Krstić.
