„Kad Velika Britanija, koju su poštovali u EU, ima pravo da izađe iz EU, onda tim pre Republika Srpska, koju ugnjetavaju unutar BiH, iako je jedina dosledna na poziciji poštovanja Dejtona, ima pravo na nešto što bi nazvali ’RSegzit‘“, istakao je Anđelković.
Bez obzira na to što dosledno poštuje Ustav BiH i pravila Dejtona, naglašava Anđelković, Republika Srpska se stalno nalazi pod pritiskom da joj se otimaju ingerencije, preuzimaju finansije i da se Srpska „na neki način svede sa nivoa države na nivo administrativne jedinice“.
„Ovakvo ponašanje Sarajeva, kakvo je sada, i dela međunarodne zajednice prema Banjaluci, sigurno čini ’RSegzit‘ mnogo izvesnijim. Pogotovo u okolnostima kada EU počinje da se klima i pitanje je šta će biti sa njom“, istakao je Anđelković.
Navodeći da su Britanci oduvek bili veoma pragmatični, posebno anglosaksonski deo Britanije — Englezi, koji sve rade tako da imaju više koristi nego štete, on je rekao da ni odluka o izlasku iz EU nije posledica emotivnog stava nego objektivne procene.
„Ovde nije reč o emotivnom stavu građana Britanije, već o njihovoj proceni da evropska ideja više nije ono što je bila, odnosno da se ušlo u fazu kada će Britanija trpeti mnogo veće posledice od članstva nego od izlaska“, ocenio je Anđelković.
On je ukazao da je to odluka da se izađe iz EU, a ne odluka da se prekinu odnosi sa EU, ističući da će Velika Britanija fazno, postepeno izlaziti iz određenih integracionih procesa, ali to ne znači da će iz njih izaći potpuno i ne znači da neće ostati sa njom povezana kao Švajcarska ili Norveška.
„Što se tiče nas Srba, mi iz ovoga treba da izvučemo pouke, a to je da Evropskoj uniji ne treba prilaziti fanatično, ideološki, već pragmatično kako bi izvukli što veću korist, kao što to rade Englezi“, rekao je Anđelković.
On je ocenio da i Srbija i BiH, odnosno Republika Srpska, treba da se zapitaju da li im treba ulazak u EU iz koje počinju da izlaze velike članice, kao što je Velika Britanija, a mnoge druge to razmatraju.
„Ono što treba da bude naš kurs, to je ono što radi Velika Britanija — da težimo integraciji u svim oblastima gde nam to odgovara, ali da se ne odričemo suvereniteta tamo gde nam je koristan, kao što je oblast spoljnih poslova, jer onda možemo da održavamo maksimalno dobre odnose i sa Ruskom Federacijom i Kinom, ali i sa EU“, zaključio je Anđelković.
Narod Srpske ima isto pravo kao i Britanci — da odlučuje o svojoj sudbini
„’Bregzit‘ je pokazao da je referendum sveta institucija demokratije, a ako je ta institucija prihvaćena u evropskom političkom životu, onda i narod u Republici Srpskoj ima isto pravo da o svojoj sudbini odlučuje na referendumu“, ocenio je Lazanski.
Ističući da kao što Velika Britanija, čiji je narod sa više od milion glasova prednosti odlučio da napusti EU, nije bila zadovoljna svojim ekonomskim i političkim statusom unutar EU, Lazanski je ukazao da tako ni Republika Srpska nije zadovoljna u okviru BiH.
Lazanski je istakao da, sledeći analogiju koja logički proističe iz referenduma u Velikoj Britaniji, „ne vidi razloga zašto ono što je dozvoljeno Britancima ne bi bilo dozvoljeno i Srbima“.
„I građani Republike Srpske imaju puno pravo da se na referendumu odluče da li žele ili ne žele da ostanu u BiH. Ako je to bilo moguće da se dozvoli svim narodima bivše SFRJ da li će ostati u toj državi ili neće, ne vidim zašto ne bi bilo dozvoljeno i ljudima u Republici Srpskoj“, konstatovao je Lazanski.
Napominjući kako će „sada mnogi da skoče i kažu da to nije isto“, Lazanski je poručio da on ne vidi po čemu to nije isto.
„Velika Britanija je glasala, to je suvereno pravo građana Velike Britanije. Rezultat je više nego jasan: više od milion glasova za izlazak“, rekao je Lazanski.
On je istakao da sa velikom dozom verovatnoće može da pretpostavi da bi građani Republike Srpske, kada bi bili u situaciji da glasaju na referendumu, svojevrsnom „RSegzitu“, bili u mnogo većem broju za izlazak Srpske iz BiH.
„Ovde ne bi bilo 52 odsto, nego verovatno i 90 odsto“, zaključio je Lazanski.