Takav organ je već postojao za vreme Hladnog rata, ali već više od dve decenije ne radi. Grupa stručnjaka, čiji je zadatak bio isključivo borba protiv sovjetskih obaveštajaca, osnovana je 1981. godine, za vreme Ronalda Regana. Ona se uglavnom bavila „lovom“ na sovjetske špijune, razotkrivanjem njihove delatnosti, a takođe i otkrivanjem organizacija koje su, po mišljenju Amerikanaca, radile u interesima Moskve.
Američka specijalna grupa je prestala da radi 1992. godine, nakon raspada Sovjetskog Saveza, a nova grupa trebalo bi da bude formirana po modelu stare.
Prema saznanjima zapadnih medija, glavni zadatak novoformirane grupe biće „otkrivanje ruskih špijuna, rasvetljavanje ubistava počinjenih po nalogu ruskih vlasti, kao i vođenje istraga o finansiranju organizacija koje rade u interesu Moskve“. Osim toga, specijalna grupa će se baviti i „borbom protiv ruske propagande i širenja dezinformacija“.
Drugi front borbe biće otvoren protiv ruskih diplomata. Američki obaveštajci kontrolisaće kretanje ruskih diplomata na teritoriji SAD.
Prema nacrtu zakona, ruske diplomate koje rade u SAD moraće da podnose FBI zahteve i traže dozvolu za kretanje po teritoriji zemlje, ukoliko planiraju da se udalje više od 50 milja (oko 80 kilometara) od svog radnog mesta.
Ruske diplomate će, kako se dalje navodi, moći da putuju dalje od 50 milja samo ukoliko u prethodna tri meseca niko od njihovih saradnika nije prekršio pravila kretanja.
Takođe, FBI će morati o svemu tome da obavesti Kongres pre nego što Stejt department izda dozvolu za putovanje.
Trenutno je radnicima ambasada i konzularnih odeljenja u SAD dozvoljeno da se slobodno kreću po zemlji.
U komitet će, kako se pretpostavlja, osim obaveštajaca ući i saradnici Stejt departmenta, a grupa će se okupljati jednom mesečno.
Komitet za obaveštajni rad odobrio je odgovarajući nacrt zakona u maju, i njega bi sada trebalo da razmotri Senat. Datum glasanja još nije određen, a prema različitim izvorima, to bi moglo da se dogodi već idućeg meseca ili na jesen ove godine, odmah posle letnje pauze.
Zapadni mediji komentarišu da nove mere ukazuju na to da su SAD zabrinute zbog delovanja ruskih špijuna na teritoriji te zemlje, i da je njihova delatnost dosegla najviši nivo još od Hladnog rata.
Najveća razmena špijuna Moskve i Vašingtona od vremena Hladnog rata dogodila se u julu 2010. godine na na aerodrom Švehat u Beču. Tada su SAD predale Rusiji 10 ruskih agenata, a Moskva je oslobodila četiri američka špijuna osuđena u Rusiji.
Ruski predsednik Vladimir Putin je svojevremeno rekao da je američka obaveštajna služba jedna od najboljih na svetu, ali da „ipak ne zna sve“.
