„Takav remontni zavod nemate nigde na svetu“, tako u razgovoru za Sputnjik direktor pukovnik mr Despot Jankovi opisuje kapacitete Zavoda „Moma Stanojlović“.
„Svi remontni zavodi su koncipirani za jednu vrstu tehnike. Da na jednom mestu imate remont i vazduhoplova i vazduhoplovnih motora, PVO sredstava, zemaljskih radara, takav zavod nigde na svetu ne postoji.“
Zavod „Moma Stanojlović“ 1. jula slavi 100 godina postojanja. Retko koja institucija u Srbiji doživi takvu starost. Osnovan na Solunskom frontu kao radionica mlade srpske avijacije, Zavod je rastao da bi posle Drugog svetskog rata postao ono što je danas. Nekada je, naravno bilo bolje.
Zavod je do 2008. bio dohodovna ustanova, od te godine je na budžetu Srbije jer je, prema Jankovićevim rečima, promena statusa bila neminovna da bi Zavod opstao. Na pitanje kada je Zavod dostigao zenit svoje slave, Janković odgovara da sve zavisi od toga kako gledate.
Zenit je mogao da se dostigne neposredno nakon raspada SFRJ, kada je „Moma Stanojlović“ objedinio sve poslove koje su radili slični zavodi u drugim bivšim jugoslovenskim republikama. Zenitom se može smatrati i period obnove posle bombardovanja.
Sve je spremno za remontni centar
Međutim, najveće prihode Zavod je ostvario početkom osamdesetih godina prošlog veka, kada su u Zavodu remontovani ruski helikopteri tipa Mi-8 za potrebe egipatskog i sudanskog ratnog vazduhoplovstva.
„Zavod je u tom trenutku imao preko 2400 radnika. Tada su uvođene savremene tehnologije, između ostalog i tehnologija plazma postupka koja je i za današnje prilike skupa“, kaže Janković.
Ipak, čini se da će se dani stare slave vratiti u „Momu Stanojlovića“, jer zavod je, prema Jankovićevim rečima, spreman da širi posao. Pre svega da se u njemu organizuje regionalni centar za remont helikoptera ruske proizvodnje, koji je najavljivan već duže vreme. U početku neće moći da to radi samostalno, ali kao osnovni subjekt, uz pomoć ostatka vazduhoplovne industrije Srbije i uz određena novčana ulaganja države i vojske, centar može da proradi.
„Zavod je i u sadašnjim okolnostima osposobljen da remontuje helikoptere Mi-8. Mi ne možemo u potpunosti da remontujemo helikoptere Mi-17, koji je izuzetno kvalitetan i koji je prisutan svugde u svetu, tako da su nam potrebne preobuke i nabavka odgovarajuće opreme. To je taj deo gde nam je potrebna finansijska pomoć. Što se tiče helikoptera Mi-8, za to nam nije potrebna ničija pomoć, jer oni su remontovani u ovom zavodu“, kaže Janković.
Zbog toga je dobro što se remontni centar može razvijati po fazama, naglašava Janković, zato što to znači da se Zavod neće izlagati velikim finansijskim troškovima. Kada je došlo vreme 2009. godine da se remontuju naši helikopteri Mi-17, Zavod je uradio onaj deo remonta za koji je bio u stanju. Ono što nije bilo moguće uraditi u Zavodu, urađeno je u Rusiji.
Rusi pozitivno iznenađeni
Osvajanje remonta novih letelica je kompleksno pitanje, kaže Janković.
„To svakako zahteva finansijska ulaganja, kako u ljude, tako i opremu. A pre ljudi i opreme potrebno je da obezbedite remontnu dokumentaciju. Kada obezbedite dokumentaciju, šaljete ljude na obuku. Kada završe obuku, dobijaju sertifikate i, paralelno sa tim, nabavljate opremu. Kada se ljudi vrate sa obuke, oprema se instalira i u remontnim pogonima krećete sa praktičnom realizacijom. Iza toga krećete u širenje proizvodnje“, kaže pukovnik Janković.
Predstavnici kompanije „Ruski helikopteri“ bili su u poseti Zavodu, radi sagledavanja njegovih kapaciteta.
„Bili su veoma pozitivno iznenađeni kada su videli šta radimo, kako radimo, kojom opremom raspolažemo… Ono što mi je drago je to da su u izveštajima napisali pozitivne konstatacije. To je ono što je u mojoj nadležnosti. Naravno, sada je na čelnim ljudima Ministarstva odbrane da se sa čelnim ljudima Ministarstva odbrane Rusije dogovore oko aranžmana“, objašnjava Janković.
Takvih centara nema mnogo u svetu, nastavlja on. Sertifikat o zastupanju danas se dobija tek posle duboke analize.
„Njima (ruskoj strani, prim. aut.) je u interesu da, ko god održava njihove helikoptere, to mora da bude bezbedno i pouzdano, jer kroz održavanje dobijaju još jednu referencu više. U protivnom, ako se nešto desi, to njima može da bude negativna reklama, da je greška u projektovanju, a zapravo se radi o propustu iz remonta. Sa te strane, na dobrom smo putu da dođemo do servisnog centra“, zaključuje Janković.
A šta bi tek bilo da nije bilo NATO bombardovanja
Predstavu o tome koliko je Vazduhoplovni zavod „Moma Stanojlović“ uništen tokom bombardovanja 1999. ne možete steći na prvi pogled, razgledajući objekte u kojima se remontuju avioni i helikopteri srpskog Ratnog vazduhoplovstva.
Sliku o razmerama štete koju je tom nekadašnjem ponosu jugoslovenske avio-industrije naneo NATO stičete tek kada vam direktor zavoda, pukovnik mr Despot Janković, pokaže fotografije Zavoda od pre i posle bombardovanja.
Fotografije su snimljene iz vazduha. Pre bombardovanja vidi se kompleks zgrada i radionica na prostoru od 66 hektara, posle bombardovanja vidi se pejzaž sličan Hirošimi posle bacanja atomske bombe. Pukovnik Janković kaže da je NATO avijacija gađala sve objekte osim upravne zgrade i da se šteta kretala od oštećenja do potpunog uništenja.
Zavod je posle rata obnovljen zahvaljujući velikom zalaganju radnika i tome što je većina opreme tokom bombardovanja izmeštena na druge lokacije. Kao spomen na dane bombardovanja, još stoji zgrada nekadašnje farbare, koja je u vreme kada je izgrađena bila najmodernija na Balkanu i u koju je mogao da uđe naš najveći transportni avion Antonov An-26.
