Došlo je do razdora po pitanju sankcija i unutar pojedinih zemalja. Recimo, nemačko društvo zbog toga „puca po šavovima“ — dok nemačka kancelarka Angela Merkel ponavlja da „nije vreme za ukidanje sankcija“, mnogi političari, privrednici i biznismeni u Berlinu traže njihovo potpuno ili delimično ukidanje i normalizaciju odnosa sa Moskvom.
Jedan od glasnijih bio je nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer, koji se zalaže za postupno ukidanje antiruskih sankcija. Na to je apelovao i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc.
Ovakvim apelima Štajnmajer i Kurc zapravo pokušavaju da u Evropi sačuvaju jedinstvo, ali i da polako izađu iz konfrotacije sa Rusijom, smatraju eksperti. Međutim, nemački mediji su osuli drvlje i kamenje na svog šefa diplomatije, optužujući ga i da šalje lažne signale Kremlju i povećava nadu kod ruskih vlasti da je Zapad sklon politici pomirenja, kao i da se ponaša kao „moskovski propagator".
Napadi na Štajnmajera su usledili nakon što se on „drznuo“ da kritikuje NATO zbog „glasnog zveckanja oružja“ i vojnih vežbi u Istočnoj Evropi, u blizini ruskih granica i nakon što je pozvao na dijalog i saradnju sa Rusijom.
Štajnmajer je optužen da namerno „šminka“ tvrdnje da je za pogoršanje odnosa između Rusije i EU kriva Alijansa.
Šef komiteta Države dume za međunarodne poslove Aleksej Puškov okarakterisao je Štajnmajerove reči kao „glas razuma“ u pozadini opšte histerije.
Ipak, čini se da „glas razuma“ nije poželjan u Evropi, ili barem kod jednog dela zapadnih zvaničnika. Oni ostaju gluvi, uprkos tome što ima sve više onih koji ih pozivaju da razmotre svoju sankcionu politiku.
„U ratu sankcijama treba da prevlada zdrav razum. Ni Rusija ni Zapad ne treba da plaćaju cenu uzajamnih odapinjanja strela“, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin još u jesen 2014. godine, nekoliko meseci nakon što su SAD i EU uvele Rusiji sankcije zbog situacije u Ukrajini i prisajedinjenja Krima.
Međutim, čini se da pojedinim zapadnim političarima i danas — više od dve godine kasnije — ipak manjka zdravog razuma. Oni ostaju dosledni u svom stavu da bi trebalo govoriti jezikom pretnji i pritisaka, i voditi rat sankcijama, uprkos tome što zbog takve politike privrede njihovih zemalja plaćaju debelu cenu.
Analitičari konstatuju da je razlog tome što pristalice „rata sankcijama“ i njihove zemlje ne vode samostalnu politiku, već su pod direktnim uticajem i pritiskom Vašingtona.
Ipak, politikolozi primećuju da se se „klima“ u Evropi menja — sve je više onih koji zastupaju tezu da su sankcije „apsurdne“, da vode u ćorsokak i i da štete svima — i Rusiji, a pre svega Zapadu.
Dokaz da se atmosfera menja je i nedavno održani Peterbuški međunarodni ekonomski forum, koji je okupio više od deset hiljada šefova država i vlada, međunarodnih organizacija, političara i biznismena iz 60 zemalja sveta. Investitori se vraćaju u Rusiju iz više razloga — oni su s jedne strane umorni od sankcione retorike zbog koje su u prethodnom periodu pretrpeli ogromne gubitke, a s druge strane imidž Rusije u svetu ide u pozitivnom pravcu.
Rusija je pokazala da je važan globalni igrač bez kojeg se ne mogu rešiti najvažniji i najteži međunarodni problemi u svetu. Osim toga, ruska ekonomija je prošla „vatreno krštenje“ i nije propala pod teretom zapadnih sankcija. Naprotiv, ojačala je.
Eksperti ističu da pokušaj „prevaspitavanja“ Moskve sankcijama nije dao rezultata.
Međutim, Vladimir Bruter sa Međunarodnog instituta za društveno-politička istraživanja smatra da se „malo precenjuje“ dolazak italijanskog premijera Matea Rencija i predsednika Evropske komisije Žan Kloda Junkera na Peterburški ekonomski forum, kao i izjave Štajnmajera o mogućem postupnom ukidanju sankcija. Naime, kaže Bruter, upravo je šef nemačke diplomatije nedavno u intervju za domaće medije rekao da su sankcije potrebne kako bi Rusija promenila način ponašanja i nijednom rečju nije pomenuo sporazum iz Minska.
„To je veoma indikativno. Evropa želi da Moskva promeni stav i način ponašanja, pošto Rusija nema nameru da to uradi. EU će i dalje produžavati sankcije. Da je Brisel jednostrano ukinuo antiruske sankcije, na taj način bi priznao sopstveni poraz. Toga su svesni čak i protivnici politike sankcija. EU je relativno slaba, pre svega politički, pa bi jednostrano ukidanje sankcija značilo njenu totalnu političku nesposobnost. Tu leži odgovor na pitanje — zašto glas razuma nije poželjan u Evropi. Kada govorimo o ulozi SAD, da Vašington nije zauzeo čvrst stav po tom pitanju 2014. godine, EU ne bi uvela sankcije protiv Rusije. Za razliku od evropske, američka privreda ne snosi nikakve rizike i gubitke zbog tih sankcija, a to je omiljeni scenario za Vašington. Oni uvek koriste tu formulu — što drugima gore, nama bolje“, kaže za Sputnjik Bruter.
Politikolozi navode da „glas razuma“, iako se sve češće čuje u Evropi, još nije dosegao potrebni nivo. Međutim, on se čuje stalno, ako ne kroz nacionalne vlade, onda barem kroz lokalne, regionalne vlasti.
Stav Rusije je jasan — Moskva je više puta izjavljivala da sankcije uvedene zbog sukoba u Ukrajini smatra kontraproduktivnim.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov više puta je isticao da razvijanje sukoba i pokušaj pritiska sankcijama na Rusiju predstavlja ćorsokak. Istovremeno, Rusija je otvorena za saradnju u punom formatu sa EU i SAD kada one odustanu od jezika ultimatuma i sankcija.
