Kako prenosi AFP, u središtu tih „zabrinjavajućih dogovora“ bila je fabrika cementa u Džalabiji, oko 150 km severoistočno od Alepa, koju je „Lafarž“ kupio 2007. godine. Ta cementara je počela da radi 2011. godine.
„Do 2013. proizvodnja se održavala uprkos rastućoj nestabilnosti u regionu zbog građanskog rata koji je počeo 2011“, navodi „Mond“ i dodaje da je 2013. DAEŠ počeo da preuzima kontrolu nad gradovima i saobraćajnicama oko fabrike.
„Mond“ tvrdi da je imao uvid u pisma koja su slali direktori „Lafarža“ u Siriji, a u kojima se „otkrivaju aranžmani koje je ’Lafarž‘ napravio sa tom džihadističkom grupom kako bi nastavio proizvodnju“ sve do 19. septembra 2014. Tog dana je DAEŠ preuzeo kontrolu nad tim područjem i u fabrici je zaustavljena svaka aktivnost.
„Lafarž“, koji se prošle godine spojio sa švajcarskim „Holcimom“, nije odgovorio na te tvrdnje, već je u saopštenju dostavljenom AFP-u naveo da, „kada su se borbe približile fabrici, apsolutni prioritet bio je da se obezbedi sigurnost osoblja, a istovremeno se razmatralo zatvaranje fabrike“.
„Mond“ navodi slučaj kada su iz „Lafarža“ preko čoveka po imenu Ahmad Džaludi dobili dozvolu da omoguće njihovim zaposlenima prolazak kroz kontrolne punktove.
U drugom slučaju, propusnica sa pečatom DAEŠ-a i ovlašćenje finansijskog šefa DAEŠ-a za region Alepa, potvrđuju da je kompanija postigla dogovor sa DAEŠ-om da joj se omogući slobodan protok robe. „Lafarž“ je, takođe, platio dozvolu da bi mogao da nastavi proizvodnju, a posle plaćao „porez“ posrednicima DAEŠ-a i trgovcima naftom, prenosi AFP.
