Stalni predstavnici država-članica EU su se dogovorili da produže ekonomske sankcije Rusije do 31. januara 2017. godine. Datum kada će Savet konačno usvojiti odluku još nije određen, saopštili su izvori u EU.
„Komitet stalnih predstavnika država-članica EU izglasao je produženje sankcija Rusiji za šest meseci. Čini se da taj proces živi sopstveni život koji malo zavisi od svih drugih realnosti. Na kraju krajeva, protiv sankcija govore mnogi vodeći političari evropskih zemalja. Šteta od sankcija je očigledna. Njihova efikasnost nije dokazana. Njihova povezanost sa Minskim sporazumom predstavlja direktan podsticaj Kijevu na njihovo nepoštovanje“, napisao je Kosačov je na svojoj stranici na Fejsbuku.
Senator smatra da su „sankcije od instrumenta postale same sebi svrha“.
„Da bi se ukinule, potreban je samo jedan glas — da jedna zemlja EU bude protiv. Pa ipak, svaki put su svi ubeđeni da će antiruske restrikcione mere biti produžene bez rasprave i odlaganja“, dodao je on.
Problem Evropske unije nije samo u besperspektivnoj povezanosti sankcija sa sprovođenjem Minskog sporazuma, jer ugovor moraju da ispunjavaju jedni, a sankcije su primenjene prema drugima. Uz to, najproblematičnije za Rusiju je što se tehnološke i finansijske sankcije nalaze pod strogom kontrolom SAD. Čak i ako ih Evropljani ukinu, SAD imaju mogućnost da kazne evropske banke i koncerne za prenos novca i tehnologije u Rusiju“, napisao je poslanik.
On smatra da ne zavisi mnogo toga od Evropljana. „Oni samo što ne mole Rusiju: ’zamolite nas da ukinemo sankcije‘, da bi kao odgovor tražili neke ustupke od Moskve, kao što je obratno ispunjavanje Minskog sporazuma (tj. početi od kraja — od predaje rusko-ukrajinske granice na jugoistoku pod kontrolu Kijeva)“, naveo je Kosačov.
„Ali Rusija reaguje dosledno: vi ste ih uvodili, vi ih i ukidajte. Mi smo naučili da živimo sa njima. I da izvlačimo iz toga svoju korist. Ispunjenje Minskog sporazuma je u rukama Kijeva. Tako da održavanje i proširenje sankcija znači jednu od dve stvari: ili ste zadovoljni ovim obostrano štetnim merama (što se sve više dovodi u pitanje), ili nemate polugu pritiska na Kijev — ekonomske i bezvizne ’kolačiće‘ za kraj, jer ne treba koristiti ’bičeve‘ nad svojim štićenicima, jer bi to označavalo priznanje sopstvenog neuspeha u ukrajinskom pitanju“, naglasio je Kosačov.
Zbog toga je produženje sankcija prešlo iz reda vesti u oblast „tekućih pitanja“, dodao je on. Reči ruskog predsednika Vladimira Putina na Peterburškom ekonomskom forumu o neophodnosti „povratka poverenja u rusko-ekonomske odnose i uspostavljanje nivoa interakcije“, svojevrsna je „javna ponuda“ Evropljanima i bilo bi mnogo pametnije poslušati je i primeniti, smatra ovaj političar.
„Jer pretvaranje sankcija u normu predstavlja znak da je nepoverenje, jezik ultimatuma i pritisaka, a ne saradnja, postalo norma. Iz ovog ćorsokaka treba prvi korak da učine upravo oni koji su uveli sankcije. Ne zbog Rusije. Zbog Evrope“, zaključio je Kosačov.
