Autori pisma smatraju da će samo početak borbenih dejstava protiv Damaska pomoći da se pobedi teroristička organizacija DAEŠ.
Američki državni sekretar Džon Keri, iako je priznao da nije upoznat sa sadržajem dokumenta, nazvao ga je „važnim saopštenjem“ koje on „veoma poštuje“.
U ovom trenutku američka vojska bombarduje samo položaje boraca DAEŠ-a. Pored toga, neznatne snage specijalnih jedinica učestvuju u kopnenoj operaciji, ograničavajući se na ulogu savetnika kurdskih odreda koji jurišaju na grad Manbidž u provinciji Alep.
Stav Rusije je nepromenjen — u Moskvi smatraju da je jedina legalna vlast u Siriji danas vlada Bašara el Asada, o čijoj budućnosti treba da odlučuje sam sirijski narod.
Kako će postupiti Obama?
Mogućnost da se američki predsednik složi sa argumentima diplomata i da naredi bombardovanje sirijske vladine vojske u slučaju da naruši prekid vatre potpuno je isključena, ubeđen je potpredsednik Međunarodne društvene fondacije „Eksperimentalni stvaralački centar“ Jurij Bjalij. Ipak, ne može se isključiti mogućnost da vojska i specijalne službe vrše provokacije, upozorava on.
„Obama ni u kom slučaju neće pozdravljati takve stvari. Druga je stvar ako određeni deo vojne komande smatra svog predsednika ’slabićem‘, onda takvi napadi mogu da budu izvedeni i bez njegove naredbe. Bela kuća je u Siriji u pat-poziciji, a određeni deo američke političke elite smatra da bez velikih provokacija ona ne može da se razreši“, objašnjava Bjalij.
Opasnost da dođe do vojnog sukoba sa Rusijom, prema njegovim rečima, uzima se u obzir i dozvoljena je. Pobornici te taktike su, navodi analitičar, pre svih, bivša državna sekretarka SAD Hilari Klinton, jedan od glavnih kandidata za američkog predsednika.
„Obama pripada onom delu političkog establišmenta koji ne misli tako i koji je uveren da ne treba izazivati ’ruskog medveda‘, zbog toga što u tom slučaju Moskva ne bi mogla da ne odgovori, a staviti ceo svet na ivicu vojnog bezumlja oni ne žele“, smatra stručnjak.
Obama bi mogao da usliši zahtev saradnika Stejt departmenta, ali vrlo oprezno i u vrlo ograničenim razmerama, smatra stručnjak za Bliski istok Aleksandar Šumilin.
„Ako Obama i primeni silu protiv Asadove armije, to će biti vrlo ograničeno i selektivno. I to će biti krajnja varijanta koja će više podsećati na pretnju od promene snaga, nego na borbena dejstva velikih razmera“, kaže analitičar.
Na taj način američki predsednik, čija ovlašćenja ističu za nekoliko meseci, može da pokuša da odjednom reši dva politička zadatka: da podrži Hilari Klinton i da istovremeno popravi svoj imidž nepouzdanog, slabog, ne baš samouverenog lidera, smatra Šumilin.
Aktuelni domaćin Bele kuće ne može da nema u vidu kakav bi međunarodni odjek moglo da ima bombardovanje položaja sirijske armije lojalne vladi, kaže rukovodilac Centra za vojno prognoziranje Anatolij Ciganok.
„Nije reč samo o reakciji Rusije, nego i o mogućnosti da reaguju Ujedinjene nacije koje takav čin mogu da ocene kao pretnju miru i stabilnosti na celoj planeti. Da ne govorimo o reakciji arapskog sveta koji bi usled toga bio potpuno rascepljen. Mislim da ni NATO ne bi bio ushićen zbog te nove eskalacije napetosti“, ubeđen je Anatolij Ciganok.
Prema njegovom mišljenju, Vašington ne može da ne uzme u obzir i to da je Moskva povezana sa Damaskom činjenicom da ukazuje vojnu pomoć Siriji. Napadi na vladine snage, ko god da ih izvodi, moraju biti shvaćeni kao direktna agresija protiv te zemlje, a Rusija će jednostavno biti prinuđena da odgovori na njih, makar na diplomatskom nivou. Nema, međutim, nikakvih garancija da se to ne bi završilo direktnim vojnim sukobom ruske i američke vojske.
Aleksandar Šumilin, međutim, smatra da bi i sami napadi i njihove posledice bili veoma ograničeni.
„Verbalna reakcija Rusije, razume se, u kritičnom tonu — teško da bi se išlo dalje od toga jer je Moskva veoma svesna težine posledica vojnog odgovora američkoj vojsci. Uopšte, ubeđen sam da će se Rusija postarati svim snagama da spreči takav razvoj događaja, koristeći svoj uticaj da ubedi Bašara el Asada da poštuje primirje“, smatra Šumilin.
Jurij Bjalij, međutim, smatra da Rusija jednostavno neće moći da ne dâ adekvatan vojni odgovor Sjedinjenim Američkim Državama u slučaju da njihova vojska napadne snage sirijskih vlasti. To može da dovede planetu na ivicu trećeg svetskog rata, upozorava stručnjak.
„Rusija ne bi mogla da ne odgovori. I Rusija ima čime da odgovori. A ne može se predvideti kako bi se dalje razvijala situacija“, kaže Bjalij.
Anatolij Ciganok, kao vojni stručnjak, podseća na još jednu okolnost. Napadi na položaje sirijske armije u oblasti Alepa mogu da oslabe Asadovu vojsku, što bi odblokiralo snage DAEŠ-a, opkoljene u toj oblasti. A to direktno protivreči ciljevima koje SAD deklarativno zastupaju u Siriji.
