To će prema rečima predsednika Državne dume Sergeja Nariškina „narušiti balans snaga u regionu i negativno će se odraziti na postojeći sistem bezbednosti". Ruski zvaničnik je još jednom pozvao Vašington da postupi u skladu sa međunarodnim normama i izrazio je nadu da zvanični Tokio neće dozvoliti da američki PRO bude razmešten na njihovoj teritoriji.
Ranije je se pojavila informacija o tome da SAD nameravaju da razmeste PRO u Južnoj Koreji i Japanu. Amerikanci svoju nameru pravdaju potrebom da se zaštite od pretnje koja dolazi od strane Severne Koreje. Međutim, i Rusija i Kina smatraju da razlog nije osnovan i da se koristi samo kao izgovor, a obe zemlje se slažu da bi to narušilo balans snaga u azijsko-tihookeanskom regionu.
Eksperti su još ranije, tokom Obamine posete Japanu prošlog meseca, ocenili da je Japancima važnije prijateljstvo sa SAD nego izvinjenje za Hirošimu.
Odnosi Japanaca i Amerikanaca se uglavnom ocenjuju kao pozitivni, a mnogi u Japanu čak i ne traže nikakvo izvinjenje.
Cilj Obamine posete bio je očigledan — ne izvinjavati se za bombardovanje, već poraditi na učvršćavanju američko-japanske saradnje, pre svega vojne. Na taj način će Obama, a kasnije i njegov naslednik, odnosno sledeći predsednik SAD pojačati pritisak na Kinu, ali i Rusiju.
„Japan je uvek bio „nepotopivi američki nosač aviona" u regionu, a to će i ostati. Količina američkih baza u toj zemlji nikad se neće smanjiti", smatra ruski ekspert Jurij Tavrovski.
Barak Obama je prvi američki predsednik koji je posetio Hirošimu, grad koji je razoren nakon američkog atomskog udara u poslednjim danima Drugog svetskog rata.
Nariškin, koji se nalazi u poseti Tokiju, rekao je da je iznenađen time što se američki predsednik nije izvinio za atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija, 1945. godine.
„Tokom posete američkog predsednika Hirošimi primetio sam da je on izrazio žaljenje za te događaje u avgustu 1945. godine, ali on se nije izvinio japanskom narodu. Takvo ponašanje lidera zemlje, koja je odgovorna za ovaj strašni ratni zločin, iznenađuje", istakao je ruski zvaničnik.
Nariškin je dodao da „takvo ponašanje oslikava američku „izuzetnost ", o kojoj maštaju oni koji žive preko okeana.
Podsećanja radi, prilikom bacanja atomske bombe na Hirošimu i Nagasaki prema različitim procenama poginulo je od 150 do preko 200 hiljada ljudi.
Predsednik Dume takođe je najavio i da je do kraja godine moguća poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Japanu, a pre toga — početkom septembra — ruski lider će se sastati sa japanskim premijerom Šinzom Abeom na drugom Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku.
Šef japanske duplomatije Fumio Kisida obelodanio je danas i da će 22. juna biti održan rusko-japanski sastanak u Tokiju, posvećen konsultacijama o zaključenju mirovnog sporazuma.
Podsetimo, Rusija i Japan do danas nisu zaključili mirovni sporazum nakon Drugog svetskog rata, a glavna prepreka je pitanje o teritorijalnoj nadležnosti Kurilskih ostrva, koje Japan naziva svojom "severnom teritorijom.
Japan pretenduje na četiri ostrva — Iturup, Kunašir, Šikotan i Habomai, dok Moskva smatra da ruski suverenitet nad njima nije predmet rasprave.
Prošlog meseca u Sočiju su se ruski predsednik i japanski premijer dogovorili da primene „novi pristup" u rešavanju ovog teritorijalnog spora i izrazili su spremnost na dijalog, ali nisu precizirali na koji način će se ovo pitanje rešiti.
Putin je izjavio da Rusija ne razmatra varijantu predaje dela Kurilskih ostrva.
„Spremni smo mnogo toga da kupimo, ali ništa nećemo prodati", rekao je Putin.
Zauzvrat, japanska strana je izrazila nadu da će diskusija biti „pozitivna i temeljna".
Analitičari navode da je čak i formalni progres na pregovorima sa Rusijom krajnje povoljan za Abea zbog predstojećih izbora u Japanu, na kojima će on to predstaviti kao dokaz njegove delotvorne politike.
Mnogi politikolozi su primetili da je u bilateralnim odnosima dveju zemalja došlo do pozitivnih pomaka, ali oni i dalje spore oko toga na koji bi način ovaj teritorijalni spor mogao biti rešen — da li „novi pristup" znači da je Japan prihvatio činjenicu da je pitanje Kurilskih ostrvazauvek zatvoreno, ili će Tokio ipak tražiti „parče zemlje" i nove pristupe u rešavanju problema?!
Kako god bilo, stručnjaci konstatuju da je teško pronaći rešenje za kurilsko pitanje, koje bi zadovoljilo obe strane.
Međutim, u ovom slučaju nikako ne bi trebalo zanemariti reči ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova, koji je još početkom godine rekao da „potpisivanje mirovnog sporazuma sa Japanom" nije isto što i rešenje teritorijalnog spora.
