Možda izgleda da o ovom pitanju vlada jedinstvo. Iza zatvorenih vrata, ipak, odjekuju munje i gromovi. Prema izjavama diplomata, Sjedinjene Države će teško uspeti da nateraju evropske zemlje na povećaju broj vojnika NATO-a na istoku.
Za sada su samo Nemačka i Velika Britanija najavile da će poslati po hiljadu vojnika za izvođenje zajedničkih operacija. Vašington će poslati jedan bataljon. Ipak, fali četvrti kontingent koji će pomoći zaplašenim” baltičkim državama.
Zato SAD sada treba da razmotre plan. Na leto će biti održan samit NATO-a. Visoki poljski zvaničnik koji je upoznat sa predstojećim razgovorima rekao je agenciji Rojters: „To je za Obamu poslednji samit NATO-a i Sjedinjene Države žele da on prođe uspešno. One će se pobrinuti da se pronađe četvrti učesnik koji će dati vojni kontingent. Moguće je da će to biti Kanada“.
Zemlja je već rasporedila u Poljskoj 220 vojnika i sada, kako prenosi Rojters, razmatra mogućnost slanja dodatne jedinice u Evropu.
„U ovom trenutku Kanada razmišlja da uzme učešće u jačanju odbrambene mogućnosti Alijanse i priključivanju politici zastrašivanja“, izjavio je predstavnik kanadskog Ministarstva odbrane.
Zašto su evropske zemlje tako neodlučne? Jer bezbednost na istočnom obodu se tiče njih više nego Kanađana. Za to postoje dva razloga: prvo, unutar NATO-a postoje nesuglasice o politici Alijanse. Vašington i pribaltičke zemlje, pre svega, žele da stvore protivtežu ’zveckanju Putinovog oružja‘. Zemlje Zapadne Evrope otvoreno se zalažu za sprovođenje operacije u Africi i na Srednjem istoku kako bi se eliminisala izbeglička kriza.
Drugo, neke članice NATO-a kao što su Italija i Francuska smanjuju rashode na odbranu. To izaziva nezadovoljstvo kod konzervativnih političara i pre svega kod kandidata za predsednika SAD Donalda Trampa. On kritikuje evropske države da sa zadovoljstvom prihvataju ponudu da ih Vašington zaštiti, ali da pri tome nisu spremne da daju vojsku i finansijsku podršku.
