Ima onih koji tvrde da je to „dugo skrivana tajna ruskih specijalaca i komandosa“ i „crni anabolik zaslužan za uspeh ruskih gimnastičara i sportista“. Sportisti ga nazivaju „eliksirom za rekorde“, a dame „eliksirom za očuvanje mladosti i lepote“…
Izvesno je, međutim, tvrde Rusi, da je to čudesni, prirodni lek koji ubrzava zarastanje kostiju kod preloma ili iščašenja, regeneriše ćelije i tkiva, pa ga sportisti često koriste posle povreda.
Preporučuje se i kod reumatizma i ženama koje pate od osteoporoze, a leči i mnoge druge bolesti: od steriliteta, preko bolesti urogenitalnog i gastrointestilnog trakta, alergija, anemije, dijabetesa, astme i plućnih bolesti, migrene, epilepsije, oboljenja nervnog sistema, paradentoze, kožnih oboljenja i opekotina, alkoholizma, kardiovaskularnih bolesti, pa sve do onkoloških oboljenja…
Mumijo jača imunitet, podstiče metabolizam, skida višak kilograma, uklanja celulit i strije, usporava proces starenja i deluje regenerativno na ceo organizam.
Koristi se za zdravlje, ali i za lepotu. Od njega se prave čajevi, balsami, melemi, tinkture, vaginalete, a koristi se i u kozmetičke svrhe, kao dodatak mnogim kremicama i maskama, koje se mogu napraviti čak i u kućnoj radionici.
U apotekama se mumijo može naći u vidu tableta i kapsula, a na ruskim štandovima koji prodaju prirodne preparate i kao smola u obliku crne pločice, koja se pakuje u kesice od 5 ili 10 grama, ili čak kao veći grumen. Često ga alternativci mešaju sa vodom, medom, mlekom ili nekim alkoholnim pićem (votkom, rakijom) i tako prave razne preparate.
Sam ukus mumija je blago gorak. Mnogima ne prija ukus, ali se vremenom naviknu na njega.
Mumijo nastaje u procepima stena i u pećinama Altaja, ali ga ima i na planinskim vencima Tibeta, Kirgistana i u srednjoj Aziji.
Mumijo je oduvek bio okružen oreolom slave, legendama vezanim za čudesna lekovita svojstva. To je jedinstven i univerzalan lek, koji je stvorila priroda, a koji se sastoji od više od 50 mikro i makro elemenata, aminokiselina, raznih organskih sastojaka i vitamina u tragovima. Rusi vole da kažu da on sadrži „više od polovine tablice Mendeljevog periodnog sistema“.
Još nije do kraja objašnjen sam proces nastajanja mumija, ali se najviše veruje u teoriju da je on kombinacija životinjskog, biljnog i mineralnog sastava. Zbog svog izgleda, mumijo u narodu još nazivaju crnim voskom, planinskim sokom, kamenim uljem, planinskom suzom…
Savremena medicina, pogotovo ruski naučnici, još od pedesetih godina prošlog veka istražuju taj prirodni lek. Jedni ga hvale, drugi osporavaju.
Mnogi naučnici su došli do zaključka da na ljudsko telo deluje okrepljujuće, otklanja umor i pomaže da se obnovi izgubljena energija. Smatra se jednim od najboljih bioloških stimulansa, koji nam nudi priroda.
Kod onkoloških bolesti deluje tako da povećava njegovu otpornost i imunitet.
Mumijo se ne preporučuje trudnicama, hemofiličarima i osobama koje pate od visokog krvnog pritiska.
Generalno, mumijo nije štetan ako se umereno i ograničeno upotrebljava. Iako neki tvrde da nema kontraindikacija, svakako da bi se o njegovoj primeni trebalo dobro informisati. Poželjno je i praviti pauze između uzimanja tableta ili preparata od mumija.
