Branko Vlahović, dopisnik „Večernjih novosti“ iz Moskve, rekao je gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ da se tom prazniku u Rusiji pridaje veliki značaj, ali da se, s obzirom na to da Rusi imaju veliki broj praznika, oni više ne slave onako veličanstveno kao u doba Sovjetskog Saveza. Ipak, kako kaže Vlahović, postoji jedan praznik koji se ni sa čim drugim ne može uporediti.
„Za Ruse je Dan pobede svetinja, dok svi ostali imaju manji značaj. To je praznik nad praznicima, koji je slavilo i bivše rukovodstvo, ali i Vladimir Putin danas — on predstavlja uspomenu na žrtve koje je Rusija dala tokom Drugog svetskog rata“, kaže Vlahović.
A kakva je bila uloga Borisa Jeljcina u raspadu SSSR-a? Da li je on čovek koji je srušio komunizam i sovjetsku imperiju, ili je pak „otac ruske demokratije“? Slobodan Samardžija, bivši dopisnik „Politike“ iz Moskve, smatra da je Jeljcin bio zatečen okolnostima i da je reagovao više instiktivno nego što je imao neku viziju o tome šta zapravo želi.
„Najbolji potez Jeljcin je povukao na kraju predsedničkog mandata — to je bila odluka da ga nasledi Vladimir Putin. Rusija je u vreme Jeljcina bila izuzetno slaba, pa on kao predsednik nije ni mogao nešto puno da uradi. Međutim, verovao je u svoj narod i u to da će zemlja krenuti uzlaznom linijom, pa je i tražio mlade ljude da ga u tome podrže. Putin je bio jedan od njih“, ističe Samardžija.
Branko Vlahović, međutim, smatra da je Jeljcin bio „otac gladne ruske demokratije“ i veruje da je njegov glavni cilj bio predsednička funkcija, a ne demokratizacija zemlje.
„Jeljcin Putina nije odabrao zbog neke vizije već zato što se uverio da je Putin čovek od reči, što je mnogo puta i dokazao. Uvek je ispunio dato obećanje“, kaže Vlahović.
Prema njegovim rečima, aktuelni ruski predsednik je od Jeljcina preuzeo opljačkanu Rusiju, i činjenica je da je uozbiljio državu i naterao oligarhe da plaćaju porez. To mišljenje deli i Slobodan Samardžija.
„Otkad je počela ’Putinova Rusija‘ uveden je red, stvari su krenule da se sređuju. Nezaposlenost je sa 32 procenta pala na 11, BDP je rastao, pa je Rusija zato dospela u G-8 i uspela da postane članica BRIKS-a. Danas ima respektabilnu armiju, i čini mi se da je prevazišla i snagu SSSR-a“, uveren je Samardžija.
Raspad Sovjetskog Saveza bio je veliki geopolitički krah, ali ono što je usledilo pokazalo je da i to može da se prevaziđe, ističe Samardžija. Ideologija se, kako navodi, izgubila, a ozbiljnost s kojom je Putin pristupio svom poslu pomogla mu je da zemlju pokrene u pravom smeru.
Kad je reč o međusobnim odnosima i saradnji Rusije i Srbije, Dejan Delić, samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije, kaže da su dolaskom Vladimira Putina na vlast ti odnosi unapređeni, a trgovina je liberalizovana.
„Saradnja Rusije i Srbije naročito je uznapredovala potpisivanjem Gasnog sporazuma. Srpski proizvodi su traženi u Rusiji, a na Sporazumu o slobodnoj trgovini još više treba raditi, jer izvoz naših proizvoda u Rusiju može biti mnogo veći“, smatra Delić.
On naglašava da treba i dalje raditi na rastu proizvodnje u Srbiji, a da je na nama da se više otvorimo ka ruskom tržištu.
Emisiju „Svet sa Sputnjikom“ možete slušati svake srede na talasima Radija Novosti i uživo pratiti na našem veb-sajtu.
