Od tada se praznik obeležava svake godine. Tog dana predlaže se da svojim ljubimcima dajete slatkiše i da ih što više češkate iza ušiju. Međutim, dok neke mačke uživaju u kućnim udobnostima, druge su zaposlene. Saznali smo kako žive i rade najpoznatije mačke Sankt Peterburga, „zaposlene“ u Ermitažu.
Radni dan muzejskog mačka
U podrumu Ermitaža živi pedesetak mačaka. One često šetaju napolju ili se „sunčaju“ na klupama pored muzeja, međutim nemaju pristup eksponatima — tamo je životinjama ulaz zabranjen.
„One su razmažene i nežne životinje različitog tipa. Ima onih koje žele da žive zajedno, koje žive u malim porodicama. Ima onih koje žele da komuniciraju, koje se šetaju po dvorištu, a ima i onih koje žele da ih usvoje. One aktivno jure u dvorište Zimskog dvorca. Neke jednostavno vole da se opuste i, na primer, leti se sunčaju duž obale“, izjavila je viši naučni saradnik muzeja Marija Haltunen.
Marija je portparol mačaka Ermitaža. Istina, takva dužnost ne postoji, ali pre 20 godina ona je počela da hrani životinje koje žive u podrumima muzeja i to i dalje radi.
„Tada nam je menza ljubazno davala ostatke hrane i mi smo se spuštali u podrum. Hranjenje i provera životinja oduzimala je do 2 časa dnevno! Vremenom su nam dodelili prostoriju, a zatim tu uveli i vodu. Kasnije su se pojavili i volonteri. Sada o nama čak pišu i knjige“, dodala je Marija.
Danas mačke Ermitaža uživaju u životu. Njih hrane nekoliko puta dnevno. Životinje već znaju vreme obroka i unapred zauzimaju mesta pored posuda za hranu. Novac za hranu daju radnici muzeja, a mačke, takođe, sponzoriše i velika firma za proizvodnju hrane za domaće životinje.
„’Radni‘ dan mačke svodi se na to da ona jednostavno postoji, da se šeta, da obilazi okolinu i da se odmara. To, naravno, izgleda pomalo isprazno, ali suština je u tome da obilazeći podrume one ostavljaju karakterističan miris koji osete miševi. Mačke su idealna preventivna mera u borbi sa glodarima“, rekla je Marija.
Poznate mačke
Radnici Ermitaža znaju desetine priča o lokalnim mačkama, ali najdirljivija od njih je priča mačke iz sale „Van Dajka“, koja se izgubila u toplovodnim cevima Novog Ermitaža. Radi se o tome da se u tom zdanju i dalje čuvao stari sistem zagrevanja, kada se topao vazduh iz podruma sprovodio do sala. Jedanput je maca dospela do jednog od kanala i uspela da se popne do prvog sprata muzeja unutar zidova. Stvar se mogla završiti tragedijom, ali sve je dobro prošlo.
„Došla je do sale ’Van Dajka‘ gde je počela da plače. Mačka je toliko dugo hodala da je bila u potpunom šoku. Čuvari su pokušavali da je namame do izlaza vodom i mlekom, ali put do slobode trajao je nedelju dana. Mogla je da pogine unutar zida! Ubrzo je mačka pronašla vlasnike i odveli su je iz muzeja“, ispričala je Marija.
Još jedan poznati stanovnik Ermitaža je mačak Vaska-advokat. On se često izležavao na klupi pored muzeja ili u holu glavnog ulaza. Životinja je bila neobično društvena i volela je da živi pored ljudi.
„Mnogi turisti videli su kako Vaska šapom pokušava da otvori vrata da izađe. Njega su takođe usvojili. A sada je glavno mačak Tihon. On je veličanstven, star i veoma velik. Tihon hramlje, jer mu kukovi loše funkcionišu. Dobijamo čak i pisma upućena njemu na kojima piše ’Glavnom mačoru Ermitaža Tihonu‘. On je siv sa belim pegicama“, dodala je Marija.
U Ermitaž kod mačaka
Mačke Ermitaža su jedna od znamenitosti Sankt Peterburga. Neki turisti specijalno dolaze u muzej da bi videli životinje ili da bi se fotografisali sa njima. Ponekad ovde organizuju i specijalne ekskurzije na molbu školskih ustanova.
„Društvo kreativnosti mladih nam je pre nekoliko godina poslala poklone. Oni su napravili dekorativne jastuke za mačke. Kao odgovor na to mačke su im uputile zvanično pismo na memorandumu Ermitaža, u kojem su im se zahvalile na poklonu i rekle da su jastuci toliko lepi da neće spavati na njima, već će ih izložiti i uživati u njima. I zato oni sada vise“, ispričala je Marija.
Stvar se ne završava na poklonima i ekskurzijama. Neki posetioci Ermitaža su toliko očarani mačkama da odlučuju da ih nose kući. Muzejski radnici ne poklanjaju životinje odmah. Oni prvo proveravaju buduće vlasnike, razgovaraju sa njima. Ako vlasnik i životinja ne mogu da nađu zajednički jezik, mačka se vraća nazad u muzej.
