Asanž je, govoreći o kandidatima za predsednika Amerike, rekao da je Donald Tramp „nepredvidiv“, dok je Klintonova — „predvidiva“, i da će nastati problem sa slobodom govora ukoliko ona bude postala predsednica SAD.
„Mislim da je Tramp je nepredvidiv, ali, nažalost, Hilari Klinton je predvidiva. Kada god je ona u poziciji da ima moć, takav problem se javlja, i mi tačno znamo šta će ona da (u)radi. Ona je jastreb u politici i dovela je do mnogih direktnih sukoba, a to znamo i zato što je objavljena prepiska koju je vodila preko elektronske pošte“, rekao je Asanž putem video-veze na međunarodnom forumu u MIA „Rusija sevodnja“ na temu „Nova epoha novinarstva: rastanak s mejnstrimom“, održanom ove nedelje u Moskvi.
Kako je istakao osnivač „Vikiliksa“, Klintonova ne samo da se pridržava politike konflikata već takvu politiku sprovodi i u praksi.
„Ljudi koji su joj bliski nazivaju Hilari ’kraljicom politike mešanja‘. Ona stvara veliki problem u pitanjima ’rata i mira‘. Ona ne samo da ima jastrebovske motive već i instrumente da to pretvori u praksu“, rekao je Asanž.
On je podsetio da je nekadašnja američka državna sekretarka napravila šemu za uništavanje Libije, da je ona bila uključena u prebacivanje oružja iz Libije u Siriju, i da je upravo ona izazvala sukob.
Asanž je optužio kompaniju „Gugl“ za podršku američkoj kampanji za promovisanje ideje sopstvene izuzetnosti. On je naveo da je internet-gigant blizak američkim vlastima i da konkretno pomaže i podržava predizbornu kampanju kandidatkinje za predsednika SAD iz Demokratske partije Hilari Klinton.
Asanž je rekao da se „’Gugl‘ uvukao u isti krevet sa Obaminom administracijom“.
„U početku je ’Gugl‘ imao ugovor sa administracijom Obame, šefovi kompanije su posećivali Belu kuću svake nedelje tokom četiri godine. Sada je ’Gugl‘ direktno uvučen u predsedničku kampanju Hilari Klinton. Erik Šmit, bivši šef ’Gugla‘, našao se na čelu kampanje koja je radila na digitalnoj podršci kampanje Hilari“, rekao je on.
Prema rečima Asanža, „Šmit je istovremeno ko-predsednik inovacionog komiteta Pentagona“.
Asanž je podsetio da je „Gugl“ učestvovao u kampanji promovisanja poziva američkog državnog sekretara Džona Kerija da se započne akcija bombardovanja Sirije 2013. godine.
Osnivač „Vikiliksa“ je takođe uveren da će ljudi iz „Gugla“ zauzeti određena mesta u Beloj kući ukoliko Klintonova bude izabrana za predsednika.
„’Gugl‘ koristi Stejt department i obrnuto. Usluga za uslugu. To je uzajamna integracija na različitim nivoima“, rekao je osnivač „Vikiliksa“.
Asanž je upozorio da „Gugl“ drži monopol i da kontroliše 80 odsto tržišta smartfonova kroz Android.
„Ako ti kontrolišeš uređaj korisnika, ti onda kontrolišeš i tog korisnika“, upozorio je on.
On je naveo da „Gugl“ ne samo da povećava kontrolu protoka informacija, već i da se jasno stavlja na stranu koja može da donese korist zvaničnom Vašingtonu.
Asanž je i dalje zatvoren u Ambasadi Ekvadora, gde se nalazi od 2012, kako bi se izbeglo izručenje Švedskoj, gde se suočava sa navodima za seksualni napad. On te optužbe negira, a panel Ujedinjenih nacija u februaru ove godine presudio je u korist Asanža, potvrđujući da je osnivač Vikiliksa „nezakonito zatvoren“.
Njegovo izručenje traže i SAD, koje smatraju da je objavljivanjem na „Vikiliksu“ tajni o američkoj politici i diplomatiji naneta šteta američkoj nacionalnoj bezbednosti, zbog čega Asanž strahuje da bi Švedska mogla da ga preda SAD.
„Vikiliks“ je još 2010. godine objavio osetljive američke vojne dokumenate, što predstavlja najveće curenje informacija u istoriji Sjedinjenih Država.
Njegovo govor na forumu u Moskvi je prenošen zahvaljujući tele-mostu, a on je tom prilikom rekao i da je Hilari Klinton ljuta protivnica „Vikiliksa“ i da ga ona lično nadgleda i prati njegovu situaciju.
Međunarodni forum „Nova epoha novinarstva: Rastanak s mejnstrimom“, koji je održan početkom nedelje u MIA „Rusija sevodnja“ u Moskvi okupio je eksperte iz 30 zemalja — iz SAD, Velike Britanije, Srbije, Francuske, Grčke, Indije, Kine, Azerbejdžana…
Međunarodni forum i ovu medijsku kuću, kojoj pripada i Sputnjik, posetio je i ruski predsednik Vladimir Putin.
