Svemirske kolonije: Utopija ili budućnost čovečanstva?

Dizajn ovih planiranih naseobina, koji je NASA predstavila 1975. godine, trebalo je da prikaže potencijalna rešenja za kolonizaciju svemira. Do danas, ovaj projekat je i dalje na snazi.

Očekivalo se da u najvećoj koloniji bude smešteno do milion ljudi. Režiser Kristofer Nolan iskoristio je ovu ideju za svemirsku stanicu „Kuper“ koja se pojavljuje u njegovom poslednjem filmu „Međuzvezdani“.

Svemirske stanice su u obliku torusa, cilindra ili sfere. Svaka stanica se okreće oko svoje ose, stvarajući neku vrstu veštačke gravitacije. Klasičan primer toga je torusna kolonija „Stenford torus“, zasnovana na idejama nemačkog svemirskog inženjera Vernera fon Brauna.

Primer torusne kolonije, sa kapacitetom od 9.000 ljudi. Stambeni objekti i žitelji nalaze se na unutrašnjoj površini zatvorenog kruga. Konstrukcija se vrti oko sopstvene ose. Centrifugalna sila je veća na maksimalnoj udaljenosti od centra, dok je u centru jednaka nuli. Ovaj koncept je osnova većine veštačkih svemirskih kolonija.

Projekat sferične kolonije koji 1929. predložio engleski fizičar Džon Bernal. Prema originalnom nacrtu projekta, prečnik sfere, koja bi mogla da primi do 30.000 ljudi, iznosio bi 16 kilometara.

Nacrt sfere „Bernal“ predlaže upotrebu geografskih širina na kojima je veštačka gravitacija slaba za gajenje poljoprivrednih kultura.

Solarna energija ulazi u sferu kroz sistem spoljnih ogledala, i svetlost je usmerena ka velikim prozorima koji se nalaze na polovima. Kolonije su takođe morale da budu zaštićene od kosmičkog zračenja.

Predlog američkog fizičara sa Univerziteta Prinston Žerara O'Nila za stanicu „Bernal“. O'Nil je predložio da se prečnik sfere smanji na 500 metara. Ako bi se ova sfera kretala brzinom 1,9 obrtaja u minutu, gravitacija bi na njenom ekvatoru bila identična Zemljinoj.

U cilindričnu koloniju može da se smesti milion ljudi. Veštačka gravitacija se održava rotacijom cilindra oko sopstvene ose. Na taj način, uslovi na unutrašnjoj površini cilindra veoma su slični onima na Zemlji.

Cilindrična kolonija po imenu „Ostrvo tri“ takođe je O'Nilov predlog, a radi se o paru cilindara međusobno povezanih šipkom, koji rotiraju u suprotnim smerovima. Prečnik je osam kilometara, a dužina 32.

Prostor unutar cilindrične kolonije zahtevao bi izgradnju mostova između njenih najudaljenijih krajeva.

Za „Ostrvo tri“, O'Nil je predložio korišćenje materijala sa Meseca i resursa sa različitih planeta i satelita. Posle Zemlje i Meseca, Mars najviše obećava kao lokacija za izgradnju orbitalnih stanica.

Unutar sferne kolonije, kao i u slučaju torusne stanice, planirano je da se stvore optimalni uslovi za život ljudi. Projekti većih razmera predviđaju potpunu imitaciju različitih uslova za život koji postoje na Zemlji.

Ideja je da kolonije koriste solarnu i nuklearnu energiju. Ove stanice će, u najboljem slučaju, na raspolaganju čovečanstvu biti tek u dalekoj budućnosti, predviđaju stručnjaci.